САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Већина муслимана Пештерске висоравни су српског порекла

Историчар и публициста, професор Салих Селимовић из Сјенице, представио је поштоваоцима писане речи у Ивањици своју једанаесту књигу под називом “Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни”. Осим аутора о књизи су говорили проф. др Новак Недић из Краљева и књижевник Велибор Величковић из Сјенице као рецензент.

Говорећи о начину прикупљања грађе за ову књигу, Селимовић је рекао да је у њене странице сместио податке о 740 презимена овог краја. Детаљно је истражио њихово порекло, настанак и нестајање.

Трагајући по архивима и манастирским ризницама, прелиставајући том приликом на хиљаде страница књига и других списа, Селимовић је сакупио значајну грађу на чијем истраживању и системазизацији је дуго радио. По његовом сведочењу, препешачио је и много километара по околним селима као што су Кладница, Баре, Буђево и Карајукића Бунари, како би од најстаријих становника из прве руке сазнавао важне податке који су му помогли да још једном потврди историјске доказе о презименима којима се бавио. Тако је настала драгоцена студија о неколико стотина презимена, о коренима фамилија, њиховом досељавању и каснијем сељењу у друге крајеве.

Ништа овде није ново, не откривам ја никакву топлу воду. Ја у књизи само наводим већ познате податке и чињенице, које су неправедно биле запостављене у последње време.Највећи број презимена којима сам се бавио, а многа нису могла стати у ову књигу, настао је у другој половини 19. века, док нека потичу из још ранијег периода. Уз писане трагове, казивања најстаријих људи без обзира на сву могућу субјективност, била су ми драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања. Наилазио сам на неразумевање, чак и на отворено одбијање сарадње, али нисам стао нити одустао – каже Селимовић.

Због самог положаја овога краја, разних и снажних политичких инетереса, укрштања путева и ратова који су се водили, књига порекла презимена доноси и податке о кретању, насељавању и селидби православног и муслиманског становништва, о томе како су овде стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и албанска племена Клименти, Малисори и други.

Велика већина муслимана са овог и бившег СФРЈ простора словенског су односно српског православног порекла. У Кладници је то рецимо случај код више од 90 одсто становништва. Не стоји прича да су потомци некаквих богумила, јер за то нема доказа, односно историјски докази говоре управо супротно. У многим местима се и дан данас поштују и обележавају велики празници као што су Ђурђевдан, Илиндан, Аранђеловдан… Док сам прикупљао грађу за књигу, наилазио сам и на муслиманске куће које још увек чувају иконе православних светаца, које су њихови преци давно славили – каже Селимовић.

По његовој тврдњи, бошњачки политичари из Новог Пазара Сулејман Угљанин и Расим Љајић воде порекло од албанског племена Клименти који је на Пештер дошло из албанских брда према Проклетијама, такозване Малесије.

По доласку у ове крајеве мешали су се са православцима и муслиманима, па су се тако и србизирали – наводи Селимовић.

Ратови, буне и устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција народа Пештерске висоравни, а на његов опстанак улогу су имале и природно-географске карактеристике простора.

Историјом као науком, Селимовић се бави већ деценијама, а област његовог посебног интересовања су порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој.

Тагови: Салих Селимовић