Мост Мехмед-паше Соколовића је као историја која се гледа и која, осим дивљења, изазива бројна размишљања, па и оно које се издиже изнад осталих – о судбини једног простора и односа универзалног и трајног наспрам пролазног, изјавио је руководилац Одјељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић. Он истиче да Мехмед-паша Соколовић има трајно мјесто у историји, које је неодвојиво од вишеградске ћуприје, од овог поднебља и то је оно по чему он остаје да траје.
„Мост на Дрини који је историја, мост као духовност, као уметничко – градитељско дело и достигнуће, као сведочанство времена, али и сведок времена и епоха. Мост који је симбол, мост као нешто што хуманизује културу живљења, који је хумано дело човекове идеје, његове маште и вештине његових руку. Мост који је тема литаратуре“, рекао је Перишић у Андрићграду на предавању о теми „Живот Мехмед-паше Соколовића“.
Перишић је навео да живот и судбина Мехмед-паше Соколовића на различите начине симболизују судбину простора који баштини огромно историјско искуство које је само привидно дио локалне историје.
Он је истакао да је посебно важно што се овакав скуп одржава у Андрићграду.
„Некада је, осим тога о чему се говори, како се говори и ко говори, битно и где се говори. У том смислу лако је питање у којем садржан и одговор, а то је да ли постоји позваније место од овог да разговарамо о Мехмед-паши Соколовићу – историјској личности чије име је вековима познато свим генерацијама на овом и ширем простору?“, рекао је Перишић.
Он је напоменуо да је Андрићев институт основан идејом његовог творца Емира Кустурице да помјера сазнајне границе на недовољно или уопште неистраженим суштински значајним историјским темама, а једна од њих је и Мехмед паша Соколовић.
Тагови: Мехмед-паша Соколовић, Мирослав Перишић