ТОМИСЛАВ СТАНКОВИЋ: „Благо теби генерале, уписаше те златним словима у историју“!

Генералу Ратку Младићу

Српско губилиште

Хаг, Холандија

Благо теби генерале, уписаше Те непријатељи наши златним словима у историју. Ретко се то догађа, а и кад’ се догоди, догоди се углавном Србима. Знаш за онај Мекензенов споменик  на Топчидеру на коме на немачком и српском језику пише: “Овде почивају српски јунаци’’. Сада си у њој, раме уз раме, са Путником, Степом, Мишићем и свима другима који су бакљу слободе и славу српског оружја носили вековима. Уписаше Те заједно са твојом браћом по оружју који као и Ти страдаше у хашком губилишту за Србе. Благо Теби.

И опрости генерале, малу су ти  “казну“, тај мали суд и човечуљци у њему, за такву част одредили. Малу, таман толико, колико си Ти велики и колико је велики народ коме је та “казна“, такође, изречена. Малу, јер немају они казну за нашу правду. Рачунали су злотвори; што већа њихова казна за генерала, то већи наук за Србе. И нама је, као и теби, та “казна“, генерале. Тако су рачунали. Јер другачије не умеју. Јер је њихов рачун од овога света.

Примећујеш, генерале, да њихову казну стављам под знаке навода. Знам да Ти то разумеш, као што знам да они то никада неће разумети. Нису разумели ни њихови преци, а неће ни њихови потомци. А, и како би? Ми смо одувек на различитим странама. Ми смо од почетка под командом Светог Архистратега Михајла, команданта небеске војске (на чији други дан Ти изрекоше “казну“), а они на страни онога на земљу палога чије се име међу Србима не помиње.

Један наш, пре много векова је рекао:  „Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе која је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“. Након тога причестио је у Христу целу своју војску и са њима свима погинуо. А, сви њихови, још од Великог раскола, говорили су: ‘’Јуриш на светињу!’’. Све док светињу нису уништили и на њено месту зацарили онога чије се име међу Србима не помиње. А, Ти си се генерале први усудио да му се супроставиш. За тобом и сви српски страдалници у Хагу. Исто као 1389. Наравно, да ти је он, и сам у самртном ропцу, одредио ‘’казну’’.  

Њихова ‘’казна’’ за тебе, генерале, ослобађајућа је пресуда за њих. Она је оправдање за све злочине које ће и убудуће вршити. Она је ратни позив сваком њиховом младићу који ће у име ‘’хашке правде’’ убијати невине људе широм планете. Тебе, све Твоје састрадалнике из Хага и све Србе, као жртву принели су на олтар звери. Све нас, они ће помињати пред сваки ратни поход све док се не удаве од толике људске крви.

Ништа нису схватили генерале. За Тебе, Твоје хашке састрадалнике и све Србе те њихове ‘’казне’’ то су нови ордени и почасти по правди коју дели неко неупоредиво моћнији од њих. То су вама улазнице за календар у коме су већ многи српски мученици. То су нама докази да постојимо баш онакви какви морамо да будемо. Тако ми Срби мислимо. Уопште није важно шта они мисле.

И жао ми је што морам да Ти кажем генерале. Неће Ти променити “казну“. Изречена је она пре него што је “суђење“ почело. Знамо то и ми и Ти, јер да није тако не би Ти ни судили. Но, не брини мучениче. За инквизиторе који су изрицали исте такве пресуде више нико не зна, док они спаљени на ломачама још увек живе.

Завршићу Ти ово писмо речима које је Свети Новомученик Вукашин Јасеновачки изрекао пре него што га је усташа заклао: ‘’Само ти, дијете, ради свој посао.’’

Жив ми био и срећна ти ‘’казна’’ генерале.  

Твој, Томислав Станковић

Тагови: Ратко Младић