ЛУКИЋ: Одбрана успела током суђења да побије главне елементе оптужнице

Хашки трибунал саопштиће првостепену пресуду некадашњем врховном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу који се терети за геноцид над муслиманима и друге ратне злочине. Изрицање пресуде је заказано за 10 часова у судници 1 Хашког трибунала, а до последњег момента се неће знати да ли ће Младић присуствовати изрицању пресуде. То зависи од његовог здравственог стања.

Правна битка између тужилаштва и Младићеве одбране трајала је три и по године, а адвокат Саша Лукић, један од бранилаца оптуженог генерала Младића, сумира за „Политику” најважније аргументе о којима се расправљало у судници.

Суштина оптужбе била је да докаже геноцид у Сребреници 1995. године, а нови моменат у оптужби против Младића био је стављање на терет наводног геноцида и у Приједору, у априлу 1992. године. Тужилаштво се поред овог фокусирало и на опсаду Сарајева током ратних година. Лукић сматра да је одбрана успела током суђења да побије главне елементе оптужнице и да, захваљујући новим сведоцима и доказима, расветли многе лоше догађаје који су се, догматски, приписивали српској страни у рату.

Као један од главних аргумената, због којих сматра да би Младић требало да буде ослобођен, Лукић наводи чињеницу да генерал Младић није ни био на подручју шире околине Сребренице у време када су почела прва убиства у јулу 1995. Сведоци су потврдили да је Младић 13. јула допутовао у Београд на састанак са представницима међународне заједнице. Том састанку су присуствовали међународни посредници Јенс Столтенберг, Јасуши Акаши, Карл Билт и Руперт Смит, док је са српске стране, поред Младића, присуствовао и Слободан Милошевић.

– Тог дана су почела прва убиства у хангару за воће у Кравицама, где су се налази муслимански заробљеници, а да Младић није ни знао за то – објашњава Лукић.

Он је додао да је магацин воћа обезбеђивао МУП Републике Српске, над чијим припадницима Младић није имао никакве ингеренције. Војници који су били под његовом командом су се тада налазили много даље.

Троипогодишња правна битка Хашког тужилаштва и Младићеве одбране данас добија епилог – пресуду Хашког трибунала.

Он објашњава да се Младић из Београда у Републику Српску вратио 17. јула 1995, а да је команду над војском у тим данима имао његов заменик Манојло Миловановић.

Одбрана је током поступка извела и сведока чији исказ је побио исказ сведока тужилаштва Момира Николића који је рекао да му је Младић једном приликом гестикулирао руком да ће побити муслимане у околини Сребренице. Сведок одбране је рекао да Николић никада није ни причао са Младићем и да уопште није могао да има такав однос са њим.

Сребреница је, тврди Лукић, била потпуно празан град 11. јула 1995. Акција Војске РС имала је назив „Криваја 95“ и она је планирана да би Сребреницу свела на уже градско језгро како би онемогућила припаднике 28. дивизије БиХ да изводе диверзије на територији РС. Претходно је било договорено да Сребреница постане демилитаризована зона, а упркос томе ти исти војници су били наоружани пешадијским и артиљеријским оружјем.

Када је почела акција Војске РС, локално становништво, старији људи, жене и деца су потражили уточиште код холандског контингента Унпрофора, у Поточарима. Војно способно муслиманско становништво је у том тренутку било у саставу 28. дивизије Армије БиХ и они су покушавали да се од Сребренице пробију ка Тузли.

Лукић објашњава да је највећи број муслимана на том подручју, заправо, страдао у том пробоју. На основу докумената, које су браниоци Младића прибавили, одбрана сматра да је разбила предмет највећег спорења у вези са догађајима у околини Сребренице. То је број страдалих.

Лукић објашњава да је, на основу изјава самих бораца који су сведочили у поступку, утврђено да је у том пробоју погинуло између 4.500 и 6.000 људи.

– У колони која се пробијала од Сребренице ка Тузли налазило се око 12.000 до 14.000 људи, многи су страдали у борбама са српским снагама, док смо пронашли и сведочења која говоре и о њиховим међусобним сукобима. Наиме, главнокомандујући су терали неке Бошњаке да иду испред колоне и рашчишћавају минска поља како би колона могла да прође и у тим акцијама је много муслимана и погинуло – објашњава Лукић.

Такви детаљи се налазе у писаним сведочењима које су органи безбедности Армије БиХ узели од преживелих у пробоју. До тих сведочења је дошла одбрана Ратка Младића и предала их Хашком трибуналу.

Лукић објашњава да се тиме побила главна теза тужилаштва да је у околини Сребренице системски убијено 7.500 људи.

Бранилац не негира да су се дешавали злочини у околини Сребренице, али, на основу увида у доказе и саслушања сведока, сматра да геноцида није ни било.

– Пре свега, за геноцид је потребно доказати намеру, што тужилаштво у овом случају није успело да докаже. Мислим да су се злочини дешавали из освете за претходно убијено српско становништво у околини Братунца, а не из наводне жеље за систематским уништењем муслиманског становништва – каже Лукић.

Што се тиче наводног геноцида у Приједору, Лукић објашњава да је у априлу 1992. године, Војска РС тражила од становништва да преда оружје. Када се оружје предавало, дошло је до сукоба, после којег су многи становници овог подручја одведени у логоре Трнопоље, Омарска и Кератем.

Одбрана Младића тврди да је проблем у овом делу оптужнице то што је тужилаштво узело као релевантно вештачење Међународне организације за ексхумацију и идентификацију (ИЦМП). Наиме, Лукић објашњава да ова организација не може да утврђује узрок смрти, већ само да идентификује страдале.

Душан Телесковић,
Политика

Тагови: Ратко Младић