ЛИДИЈА ЖАРИЋ: О АПАЧИМА, ГЕНЕРАЛИМА, ИСТИНИ

Никакво чудо није што је термин ШОУ ПРОГРАМ поникао у Америци. Тачније, у Сједињеним им државама. Јер, у тим Државама, све је, мање или више шоу.

Ухватиш се неке чињенице, поткрешеш је, додаш тамо, одузмеш овамо, пљуснеш неку шљокицу, мало мелодраме, и то је то. Сервираш стаду, које одушевљено блеји.

Америчка историја је такође шоу. Један од стубова те историје, од кога су они сами направили прави правцати циркус, је Дивљи запад.“Ниједна друга земља није искористила вријеме и мјесто из своје прошлости и искористила своју машту на начин на који је то учинила Америка у стварању Запада“, изјавио је својевремено амерички филантроп Дејвид Мардок. И био је сасвим у праву.

Требало је заиста много маште да се крвава и прљава историја геноцида и отимачине, претвори у романтичну бајку о усамљеном каубоју у прерији над којом залази сунце. Крваво. Да сад занемаримо чињеницу да је први свјетски концентрациони логор формиран у Америци – ипак је то био сукоб Сјевера и Југа, а у логору су од глади и тифуса умирали бијелци који су се противили сјеверњачкој демократији и укидању робовласништва. Након тријумфа јуначких генерала Гранта и Шеридана, који огњем и мачем спалили Југ и ујединили територију, само након стотињак година црнци су добили право гласа. Алелуја!

Ово је ипак само цртица из богате америчке историје геноцидаи злочина. Јер, поменути амерички генерали, хероји грађанског рата, наставили су свој јуначки поход. Према Дивљем западу, коме је пресуђено припитомљавање. Поменути генерал Филип Шеридан, свршени академац Вест Поинта , чувен је по својој изјави : „Само мртав Индијанац је добар Индијанац.“ С том мишљу је млада америчка армија, ликвидиравши побуну и робовласнике Југа, кренула у обрачун с дивљацима. Старосједиоцима. Изворним Американцима којима су, на старту, и име фалсификовали и отели.Индијанцима .

Тако су настале америчке легенде. Генерали јуначине. Шеридан и Кит Карсон. Џорџ Кастер , мученик кога су дивљи Сијукси, бранећи ђедовину, успјели смакнути скалп. Буфало Бил, додуше није генерал већ циркусант, али је ступио у ред легенди немилосрдном ликвидацијом бизона. Дивљих, наравно, оних који су било храна и извор живота Дивљацима. За врло кратко вријеме физички је елиминисано, масакрирано, убијено, аутохтоно становништво Америке. Десет милиона њих. Амерички генерали су јуначки планирали стратегију против вигвама, лука и стријеле, понија и ратне сјекире. И редом напредовали у чину, одликовани за блиставе побједе. Потоке крви Оглала, Апача, Семинола, Мохиканаца, Дакота…. У само једној од тих акција, војници
У само једној од тих акција, војници су из пушака побили 300 жена и дјеце, стараца. У бјесомучној паљби, забиљежили су неки свједоци, побили су 25 својих , смијем ли рећи, сабораца. Свих 25 је након тога добило Медаљу части, а подигнут им је споменик који и дан данас стоји у Пајн Риџу.

Ко хоће да зна, познати су му и ови, и стотине других мучних података о освајању и цивилизовању Дивљег. Зашто се онда уопште бавим овом ужасном темом? Е па ето, не дају ми да заборавим…. Јер, само помињање српских генерала задњих пар дана, не да ми мирног сна. Подсјећају ли и вас, у овом контексту, они који су бранили Космет и херојски се носили са НАТО јуначинама, на Апаче и Сијуксе? У најбољем могућем смислу, наравно, оном које не спада у шоу програм, већ истину и правду.