ОСНОВАЦ КОГА СУ СПАСЛИ: Ово је песма за вас пилоти, никада вас нећу заборавити
Фото: Курир
Једанаестогодишњи Богдан Шпановић, након спасавања, у част настрадалим пилотима написао је песму „Плаве висине“ и његовој срећи није било краја када је управо та песма проглашена за најбољи рад Основне школе „Јефимија“. Као награду, осим дружења са својим спасиоцима, добио је од пилота макету авиона..
Милорад Шпановић, након евакуације из поплављеног Обреновца, каже да је његов син Богдан, у знак захвалности написао песму посвећену пилотима. Вест о трагедији је дубоко погодила малог Богдана, који не престаје да гледа макету авиона коју је добио од пилота. Каже: „Тата, ја их нећу заборавити“.
– Ту макету је Богдан у новембру добио када су они дошли са хеликоптером у школу на дружење са децом. Тада су прочитани дечји радови и Богданова песма је проглашена за најбољу.
Он се тад више радовао дружењу са својим спасиоцима него признању. Понављам, његовој срећи није било краја када су му они уручили мали авион. Мислим да је у том тренутку могао да полети од среће. А данас тај мали дечак тугује за својим идолима. Рекао сам му да наши спасиоци нису настрадали док је нас и нашег сећања на њих – испричао је Милорад Шпановић.
„Плаве висине”
Кад бих мог’о с тобом ићи
у то плаво небо сјајно,
до облака се подићи
и видети нешто бајно!
Шта то треба учинити,
да мој сан постане јава
и да могу да полетим,
с тобом до бескраја?
Да ли треба да сачекам,
да ми крила сад порасту
и да могу да се винем,
да пробудим своју машту?
Можда морам ја да чекам
да и птице почну расти,
па на леђа да им седнем
и слободно тад касти:
„Ево сада бирам небо
и звезде су ми ту, при руци,
видим Сунце, Месец жути,
крај је сада мојој муци“!
Па да кренем са учењем
и знањем се наоружам,
па да више не размишљам
и не будем више тужан.
Уписаћу добру школу
и знање ћу тада стећи
да постанем пилот добар,
можда и са чином већим.
