Венеција, Лидо – Све је у филму „На млијечном путу“ урадила Моника Белучи, а да ништа слично није радила пре. И трчи боса кроз камење и драче и скаче низ водопад и дише на трску у бунару и мочвари, где се чак уплела у мрежу у фасцинантним подводним сценама, и музе краве и ушива откинуто уво и пузи сва изгребана међу стадом узнемирених оваца и лети у ваздух и прича српски…

Ипак, после свега и упркос свему то је она – италијанска дива Моника Белучи, бивши модел и једна од најлепших жена на свету. Глумачку сцену у „На млијечном путу“ отели су јој Емир Кустурица и Слобода Мићаловић.

Ово су, наравно, само први утисци после ране јутарње (новинарске) пројекције најновијег филма Емира Кустурице, о којима читате пошто се на Лиду већ све догодило. Црвени тепих испред палате Гранде и светска премијера овог српско-британско-америчког филма.

Филма за који сам Кустурица изјављује да је његова „највећа грешка коју је начинио у животу, јер је читав процес био болан до самог краја“, алудирајући на начин и на број година током којих је настајало ово уметничко дело.

Уз сав зној и стваралачке муке сав труд се исплатио. „На млијечном путу“ је добар филм. Означава неку врсту Кустуричиног повратка самом себи и великом и још увек изазовном свету филма, после неких седам година паузе испуњених многим другим културно-уметничко-креативним активностима.

И не само то. Овај је филм стваран са неугашеном снагом. Са Кустуричиним имагинаријумом у пуном погону. Са свим оним добро познатим циркуско-бројгеловским рефлексијама на овај наш живот саткан од сто јада.

Живот што га као чудо прихватамо са филозофским миром слежући раменима, да би сву емотивну буру у нама и око нас пред свет избацили експлозивно и гласно као вулкан лаву.

Још како то Кустурица уме да проанализира, посложи, представи и филмски оправда. Зато он и јесте редитељски геније са Балкана и светска класа. И зато га је на овим нашим просторима још увек тешко надмашити.

Све и свако у овом комплексном и редитељски захтевном, а естетски фасцинирајућем, филму игра. У више планова, са подједнаком визуелном оштрином. И јара изнад сунцем спрженог херцеговачког крша и сви пејзажи.

Али и самољубива кокошка и трпељиви магарац и расплесане гуске и верни соко и медвед и овце. И змија. Она, што није остала у рају пошто је из њега истерала Адама и Еву већ је пошла за њима.

Та змија у овој надреалистичкој, судбинској, нераскидивој али и трагичној љубавној причи са линија фронта – у којој се на тако неочекиван начин срећу добродушни млекаџија Коста (Емир Кустурица) и мистериозна Италијанка (Моника Белучи) што му живот окреће наопачке – и у буквалном и у метафоричком смислу игра важну улогу.

Њен снажни загрљај није убилачки већ спасилачки, током серија фантастичних и опасних авантура кроз које уз сву међусобну страст и судбинску сличност пролазе два роба забрањене љубави.

Што се саме филмске приче тиче она је делимично истоветна приповеци у „Змијском загрљају“ из Кустуричине збирке „Сто јада“, са крајем познатим из кратког филма „Наш живот“ од којег је својевремено све и почело.

„На млијечном путу“ се може доживети и као нека врста детаљно разрађеног пролога овом чудесном кратком филму о православном монаху и његовом свакодневном жртвовању…

Први део новог Кустуричиног филма који се такмичи у главном програму 73. Мостре нека је врста пародије на његове претходне филмове, са повременим рефлексијама на „Андерграунд“, нарочито у деловима у којима Предраг Мики Манојловић игра Жагу Бојовића, повратника из авганистанског рата и несуђеног младожењу.

У том делу се догађа и глумачка експлозија у виду Слободе Мићаловић у лику Милене, Жагине сестре што би да се уда за Косту. Италијанске колеге које су јуче ујутро седеле поред мене, Мићаловићева је од одушевљена бацила у несвест. Цитирам: „Штета што она није у главној улози!“ – био је њихов коментар после филма који су испратили громким аплаузом.

А Кустурица као глумац у овом филму? Рекох већ на почетку – сматрам његову улогу боље одиграном од улоге коју има Моника Белучи. Њему се као Кости верује. Оно што је најважније – Кустурици глумцу веровао је Кустурица редитељ. Рекла бих: са дебелим разлогом…