Самит Русије и Турске у Санкт Петерсбургу послао је поруке да Европа „више није центар свијета“ и да Турска, поред САД, има у плану „другачије стратешке опције“.
То је навео у својој анализи италијански лист Еспресо, а пренио Спутњик.
Еспресо такође наводи да је „озлојеђеност Западом“ главни разлог приближавања Русије и Турске, а примарни циљ Москве јесте редефинисање постојећег система „савезништва“, који је у дубокој кризи и пун противрјечности.
Русија жели и већи утицај на Блиском истоку, док Турска настоји да „изађе из изолације“ у којој се нашла због реакције своје владе на недавни покушај војног удара, пише италијански лист.
Анкари је потребно што је више могуће савезника у региону, у којем је окружена ратом разореном Сиријом и све утицајнијим шиитским Ираном.
У анализи се такође подсјећа на недавни коментар турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана о односима Турске и ЕУ, у којем је он за француски лист Монд казао да ЕУ „замајава Турску 53 године и не престаје то да чини“.
Русију и Турску, наводи Еспресо, зближава неуспјех у покушају приближавања ЕУ, како је то недавно оцијенио и Андреј Кортунов, генерални директор руског Савјета за међународне послове.
Кортунов је рекао да је главна тачка спајања Русије и Турске управо незадовољство Западом, што би могло да буде „снажна противтежа“ међусобним несугласицама између двије земље, међу којима је и различит став према сиријском предсједнику Башару ел Асаду, кога Москва подржава, док Анкара тражи његов одлазак са власти.
Према његовим ријечима, иако Русија подржава побуњеничку Радничку партију Курдистана, коју Турска сматра терористичком организацијом, од те подршке би могла да одустане у случају да Анкара призна аутономију курдске заједнице по завршетку оружаног сукоба.
Еспресо цитира и Кортуновљеву изјаву да највећи изазов у региону представља криза у односима између Турске и Ирана, као и да „није случајно“ што се Ердоган, прије састанка са руским предсједником Владимиром Путином у Санкт Петерсбургу, састао са иранским и азербејџанским лидерима у Бакуу.
Односи Турске, Ирана и Азербејџана затегнути су због оружаног сукоба у Нагорно-Карабаху, иако су тензије ублажене послије доласка Хасана Роханија на чело Ирана, што је резултирало извјесним дипломатским помацима и могло би бити нова етапа на релацији Анкара-Техеран, тврди Еспресо.
Москва, Анкара и Техеран, наводи даље италијански лист, уложиће напоре у коначно рјешење кризе на Блиском истоку, што ни САД ни ЕУ нису могле предвидјети када је прије годину дана потписан нуклеарни споразум са Ираном и ублажене економске санкције тој земљи.
Састанак Ердогана и Путина послао је Вашингтону и Бриселу поруке да „Европа више није центар света“ и да Турска, поред САД, у плану има и „друге стратешке опције“.
Еспресо наводи и да се ЕУ налази у новој ситуацији у којој би морала „брже и ефикасније“ доносити праве одлуке, као и да су тренутна савезништва у свијету далеко од сигурних и стабилних и да су промене на међународном плану неминовне.
Русија и Турска, додаје Еспресо, стога слиједе принцип „конструктивног дипломатског опортунизма“ и настоје да извуку максимум из тренутних околности, остављајући по страни уобичајена убјеђења и традиционалне савезе.
За такву стратегију потребно је много оригиналности, својства које је међу западним политичким лидерима дуго заборављено, закључује Еспресо.
Тагови: Владимир Путин, Европа, Русија, САД, Санкт Петерсбург, Турска