Због објашњења појединих појмова који се тичу Албанаца у новом Рјечнику црногорског језика, увријеђен је албански народ у Црној Гори, који тражи његово повлачење. Албанске партије сматрају да је то „наставак старе политике пошто су Албанци представљени као агресори“.
Почетком априла Црногорска академија наука и умјетности објавила је први дио Рјечника црногорског народног и књижевног језика, као „скроман поклон народу уочи десет година независности“.
На нешто више од 500 страница пописано је више од 12.000 ријечи које почињу словима А, Б и В заједно са информацијама о њиховом изговору, значењу и употреби.
И док за Академију рјечник „представља темељ за црногорски идентитет“, албански народ, као један од аутохтоних народа Црне Горе, бурно је протестовао због објашњена појединих ријечи у њему које се тичу Албанаца.
За албански народ у Црној Гори спорно је како су објашњења три појма, и то: „Албанац“, „Албанизација“ и „Албанизовати“ – тврди Генци Ниманбегу, предсједник Националног савјета Албанаца и посланик ФОРЦА.
Ниманбегу сматра да су таквим тумачењем Албанци представљени као агресори.
Тај дио је, око наведених појмова, веома споран и увредљив за нас. Рецимо појам Албанац су они дефинисали ‘као становник Албаније или онај ко је поријеклом из Албаније’. За нас Албанце, који смо овђе, у Црној Гори, ми смо аутохтони на овим подручјима. Наше је поријекло са ових подручја. То сматрамо наставком старе ‘чубриловићевске политике’ гђе нас желе представити као неко ко је дошао на ово подручје, а што је увредљиво и неприхватљиво“, констатује Генци Ниманбегу.
Такође, Ниманбегу истиче да се у Рјечнику појам „албанизација“ дефинише као „наметање албанског језика, културе и обичаја другим народима“, а као примјер за појам „албанизирање“ наводи се „Малисори албанизирани“.
„Ово је веома лоше примљено код Албанаца у Црној Гори, а и у интелектуалним круговима у Албанији. Мислим да је то корак уназад“, оцјењује Ниманбегу.
Генци Ниманбегу од ЦАНУ тражи повлачење Рјечника, а од ауторског тима извињење свим Албанцима у Црној Гори.
„То је дух једне старе школе образовања, гдје смо ми представљени као да дивљи и туђи на овим подручјима, да је словенски идентитет пуно културнији, а да је наш идентитет рушилачки и агресорски. То се може извући из објашњења ова три појма“, закључује Ниманбегу.
Оптужбама на рачун ЦАНУ придружио се и Никола Цамај из Демократског савеза који је рекао да ЦАНУ „хегемонистичким тумачењем показује да о Албанцима има исто мишљење као САНУ“.
Стога, Цамај наводи „да су доказали да се разлика између ЦАНУ и САНУ (Српска академија наука и уметности) свела на једну словну грешку“.
Нисмо могли добити коментар посланика Албанске алтернативе Ника Ђељошаја који је недавно у Скупштини Црне Горе први отворио ову тему и скренуо пажњу јавности на тумачења у Рјечнику.
„Ова Скупштина, представници грађана, представници свих народа Црне Горе треба да осуде овакву хистерију и неистине према најстаријем народу који живи на овим просторима“, казао је Ђељошај.
Ђељошај је касније, у саопштењу, најавио да је „због анти-албанског дјеловања ЦАНУ одлучио да до даљег бојкотује засједања Скупштине Црне Горе“.
Чланица ауторског тима за израду Рјечника, професорица Филозофског факултета Рајка Глушица,рекла је да јој је „жао због начина на који је објашњење тумачено у јавности“ и да аутори никог нијесу хтјели да повриједе.