Представници државне Агенције за реституцију још једном су онемогућени да обаве вештачење на имању које од ДИПОС-а изнајмљује приватна Интернационална школа у Београду (International school of Belgrade), познатија као америчка школа.
Овога пута државни службеници спречени су да уђу у зграду у Темишварској 19, у којој је дирекција ове школе коју похађају деца дипломатских представника.
Обезбеђење није пустило представнике Агенције као ни потомке предратних власника да уђу на овај посед позивајући се још једном на начело неповредивости простора, које важи искључиво за дипломатско-конзуларна представништва, иако ова усанова нема везе са амбасадом САД.
Такозвана америчка школа годинама од ДИПОС-а изнајмљује два имања: у улицама Бањичких жртава 6 и Темишварској 19. Оба потражују наследници предратних власника.
Иначе, Интернационална школа у Београду ослобођена је плаћања царина и пореза споразумом из јуна 2006. који су потписали тадашњи министар просвете Слободан Вуксановић и Мајкл Полт, у то време амбасадор САД у Србији. Овај споразум ратификовала је Народна скупштина, али тек 2011. Неколико стручњака потврдило је за наш лист да је недопустиво да дипломатски статус буде додељен једној приватној образовној установи, као што је Интернационална школа у Београду (ИСБ). Оснивач ИСБ-а је истоимено предузеће регистровано у граду Довер у америчкој држави Делавер, познатој и као „порески рај”.
„Политика” већ пола године покушава да о статусу ове школе добије конкретне одговоре у Министарству спољних послова. Почетком ове недеље послали смо им још један захтев за разговор. Опет смо остали без одговора.
Утисак је да и оваквим ставом представници министарства штите ову установу. Тако је, можда несвесно, подстичу да се и даље понаша као право дипломатско представништво. Тако се дошло у ситуацију да обезбеђење приватне школе спречава државне службенике да раде свој посао.
– Шеф обезбеђења спречио нас је да уђемо на имање. Са нама је био судски вештак, као и службеница Агенције за реституцију. Показали су службене исправе, али то им није помогло – каже Ђорђе Аврамовић, заменик јавног правобранитеља општине Врачар и унук предратног власника виле у Темишварској 19, адвоката Александра Аце Павловића.
Слично се „провела” и екипа „Политике” у септембру прошле године, када смо покушали да потражимо одговоре на наша питања од директора ове установе Роба Роша. По упутству руководства школе, обезбеђење нас је вратило са улаза у школско двориште у Улици бањичких жртава 6. Такође, забранили су нам да фотографишемо школску зграду.
У разрешавању статуса ове школе велику забуну унело је и предузеће ДИПОС тврдећи да ова школа заиста има право на неповредивост простора. У јулу прошле године, пре него што су службеници Агенције за реституцију изашли на увиђај заказан у Бањичких жртава 6, ДИПОС им је послао допис у коме захтева да од тога одустану „јер би могао бити изазван дипломатски скандал”.
У захтеву ДИПОС-а, у који је „Политика” имала увид, наведено је „ да Агенција није смела да превиди чињеницу да се закупљене непокретности у улицама Бањичких жртава 6 и Темишварска 19 сматрају територијом САД-а, те да је евентуално заказивање оваквог увиђаја морало ићи преко Министарства спољних послова и Амбасаде САД-а”. У решењу се потом наводи да Интернационална школа има статус дипломатско-конзуларног представништва, као и судски имунитет, па би увиђај морао да буде договорен на међународном нивоу.
Након серије текстова у нашем листу, представници Америчке амбасаде потврдили су за наш лист да Интернационална школа у Београду нема статус дипломатско-конзуларног представништва нити право на неповредивост простора.
Представници Агенције за реституцију потврдили су јуче за наш лист да су успели да заврше вештачење имања у Темишварској 19 иако им није допуштено да уђу на овај посед.– Зграда исто изгледа и има исту површину као у време када је одузета власницима. Баш због тога успели смо да приведемо крају предмет у Темишварској 19. Чим добијемо уговор о коришћењу објекта биће донето решење о враћању имовине предратним власницима – каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Управи Интернационалне школе у Београду јуче смо електронском поштом поново послали питања у вези са њиховим статусом. Питали смо их и зашто су спречили државне службенике да обаве свој посао и зашто већ пола године одбијају да одговоре на питања „Политике”. До закључења издања, одговоре нисмо добили.