Сматрамо вештачким и контрапродуктивним покушај да се Србија стави пред избор – или Русија или ЕУ. Национални интерес Србије је развој односа и са Истоком и са Западом, без наметања услова и стварања сукоба. Својом избалансираном политиком Србија даје добар пример и за регион и за свет – поручује, за „Новости“, амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.
* Очекујете ли јаче притиске на Србију да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Русији?
– Срби, по мом осећању, објективно нису никако заинтересовани да подржавају антируски део ЕУ, а камоли учешће у незаконитим санкцијама, које немају подршку УН. Више земаља ЕУ данас трпи штету и осећају да су се нашле у клопци европске бирократије, чија се политика често одређује изван Европе. Санкције су својеврсни бумеранг, где земље ЕУ трпе највећу штету.
* У Извештају Европске комисије о напретку Србије значајна пажња поклоњена је нашим односима са Москвом…
– Извештај ЕК у делу који се тиче односа с Русијом, као и са низом других земаља – САД, Кином – има углавном описни карактер. У томе видимо најпре то да је ЕУ свесна значаја који за Србију имају односи с Русијом. Брисел истиче да Београд мора постепено, обратите пажњу – постепено, усаглашавати своју спољну политику са заједничком спољном политиком ЕУ, али извештај не садржи отворен позив за Србију да се придружи санкцијама. Време санкција одлази.
* Сметају ли, с друге стране, Русији везе које Србија има са ЕУ?
– Русија се залаже за јединствени хуманитарни и економски простор у Европи и отворена је за сарадњу. За Русију је важно да прогрес Србије на „европском путу“ не доведе до погоршања њених односа са Русијом. А у томе да је Србија способна да заштити своје виталне интересе, не сумњамо. Недавно је то показала преко моћне кампање у Унеско. У свету се не поштују сервилни учесници. Испољавање осећаја достојанствености, поштовања свог народа, своје историје врло често даје прагматичне резултате у спољној политици.
* Чини се да ни у самој ЕУ не постоји консензус о заједничкој политици према Русији…
– Многа решења ЕУ или Европске комисије изазивају дебате између чланова ове заједнице. Они сами их често критикују и не испуњавају. Ствар је у томе да ЕУ формира 28 веома различитих земаља. Интересовање за успостављање добрих односа с Русијом се понекад значајно разликује од земље до земље.
* Како видите тренутну ситуацију у ЕУ? Да ли је то место којем Србија треба да тежи?
– Желим да истакнем због објективности – ЕУ данас губи своју конкурентност. ЕУ пролази кроз низ криза – од „грчке“ до „избегличке“, а сада и кроз појачану „терористичку претњу“. Бодљикава жица на границама све чешће постаје симбол ЕУ. Поједине земље планирају референдум о изласку. Друге, као, на пример Исланд, изгубиле су интересовање за чланство. ЕУ је свакако Европа. Али није цела.
Тагови: Александар Чепурин, ЕУ, Русија