„Осамнаестомесечни Али је по први пут у посљедњих неколико недјеља срећан. Слободно трчи по парку у својој новој и чистој одјећи, која је замијенила стару, поцјепану и прљаву коју је носио кроз неколико земаља, бјежећи од смрти. У Србији, коначно, може да одахне“. Овако почиње текст америчке телевизијске станице CNN о мигрантима које је пут навео у Србију.
Народ Србије, нажалост, зна како је бити жртва рата, и зато разумије људе који су побјегли главом без обзира из своји домова, наводи се на сајту те телевизије.
У тексту се истиче да су „мигранти, након боравка у земљама у којима су их тукли, малтретирали и третирали као непожељне, у Србији коначно дочекани са осмјесима добродошлице“.
„Сви ти људи побјегли су од бомби из Ирака и Сирије. Њихова тренутна станица је Србија, земља из које желе да дођу до свог коначног циља – западне Европе и ЕУ. Избјеглице су сложне у једном мишљењу, да су у Србији дочекани као нигде до сада – људски“, пише CCN.
У Србији, барем на кратко, могу да се опусте и не стријепе од тога да ће их неко напасти, што је био случај на границама Грчке и Македоније, гдје су дочекани веома лоше.
Телевизија преноси и изјаву министра Александра Вулина, који је рекао да „Србија никада неће постати концентрациони логор за избјеглице“.
– Ови људи имају права, и у Србији их имају. Једно од њихових основних права је право да се слободно крећу и путују, а ми им те нећемо ускратити – рекао је Вулин.
– Био сам учитељ у Ираку. На дан мог вјенчања, бомба је пала недалеко од џамије и убила мог 14-годишњег брата. Побјегао сам након тога. Када сам се опраштао од својих ђака, сви смо плакали, заједно. То је нешто што никада нећу заборавити. Отјеран сам са свог огњишта… Ирак је нешто најдрагоцјеније у мом животу, али сам тамо почео да се осјећам као странац. Овдје су нас дочекали као људе, и хвала им на томе – рекао је један од миграната.
Репортери америчке телчевизије су у Београду интервјуисали и грађане Србије који су изразили саосјећање.
„Жао нам је тих људи. Саосјећамо са њима, јер памтимо како је било нама током рата. На њиховим лицима се види да нису лоши, већ само преплашени људи, који су побјегли од ратних ужаса“, рекао је конобара хотела поред парка у којем се мигранти налазе, недалеко од аутобуске станице.
Већина избјеглица је дошла малтене без ичега, док је мали дио њих успио да прода имовину, и да са каквом-таквом залихом пође у потрагу за бољим, мирнијим животом. Народ Србије, нажалост, зна како је бити жртва рата, и зато разумије људе који су побјегли главом без обзира из својих домова.