Пуцање ланаца снабдевања: Скривена уска грла која прете да доведу глобалну економију до колапса

Getty © Stock foto/Suphanat Khumsap

Нагли раст цена нафте у светлу рата против Ирана је главна вест, јер је за већину посматрача, озбиљност кризе мерљива у дневним променама вредности нафте „брент“. Неки аналитичари су, међутим, почели да указују на потресе на тржиштима ђубрива, али испод ових познатих сигнала, има неколико мање видљивих, па можда и значајнијих који сада трепере „црвено“. Отежана трговина због рата на Блиском истоку утиче на снабдевање, а на списку сировина које се налазе у епицентру економске кризе су и дизел, алуминијум, сумпор и хелијум.

Нафта је кључна за производњу многих модерних технологија и читавог низа производа – од пластике, ауто-делова, медицинског материјала до амбалаже. Нафта се налази у основи ланца снабдевања петрохемијским производима и лако може да изазове хаос ако је нема у понуди. Прекиди у снабдевању нафтом већ су се осетили у деловима Азије, чак су изазвали несташицу пластичних кеса у Јужној Кореји. Колико је ситуација озбиљна показује и податак да је Јужна Кореја купила руску нафту први пут за четири године.

Неколико великих петрохемијских компанија, морају да смање производњу или затворе постројења за прераду због несташице сировина. То је пореметило снабдевање пластиком и амбалажом, што је утицало на производе од робе широке потрошње до медицинског материјала.

Дизел

Дизел је гориво средњег дестилата, што значи да је теже од бензина, али лакше од лож уља. Назива се „горивом реалне економије“. Покреће све тешке машине и индустрију: камионе, бродове, грађевинарство, рударство, пољопривреду.

Посебно је забрињавајућа чињеница да цене дизела расту брже од бензина у скоро свакој енергетској кризи. Пошто је то кључно гориво за тешки транспорт, има ниску еластичност потражње – што значи да ће потрошачи дизела наставити да га купују чак и по вишим ценама. Такође, много је теже брзо повећати прераду дизела. Рафинерије углавном раде са високом искоришћеношћу и имају нефлексибилне погоне, што ограничава њихову способност да брзо реагују на скокове потражње.

Пошто је дизел гориво за „реалну економију“, скокови цена могу бити углавном инфлаторни. Цене дизела су нагло порасле у САД, али и широм Европе. Аналитичари садаупозоравају на потенцијалну несташицу и млазног горива и дизела овог лета. Ова два горива се често групишу заједно као средњи дестилати и могу се донекле заменити или мешати.

Алуминијум

Рат у Ирану изазвао је велику кризу на глобалном тржишту алуминијума која би могла да се одрази на више сектора. Консалтинг кућа „Вуд Макензи“ процењује да се глобално тржиште суочава са дефицитом понуде до четири милиона метричких тона ове године, што би био највећи дефицит у више од 25 година. „Џеј Пи Морган“ је упозорио да је глобално тржиште алуминијума ушло у „црну рупу“ понуде.

Прогнозира се да ће цене премашити 4.000 долара по тони, док се иначе цена креће у распону између 1.500 и 2.500 долара по тони. Већина произвођача алуминијума у ​​Персијском заливу, који чине око девет одсто глобалне понуде, нису били у могућности да испоруче робу на светска тржишта. У међувремену, ракетни напад прошлог месеца оштетио је топионицу „Ал Тавила“ којом управља компанија „Емирејтс глобал алуминијум“. Најављено је да би поправке могле потрајати и до годину дана.

Како топионице троше залихе сировина, могуће је да ће доћи до обустављања производње. Затварање топионице алуминијума, међутим, није пуко искључивање уређаја и његово поновно укључивање притиском на прекидач. Топионице раде нон-стоп на изузетно високим температурама. Ако се искључе, растопљени метал се стврдњава и оштећује опрему. Њихово поновно покретање је изузетно скупо и технички изазовно, а понекад захтева и потпуну реконструкцију.

Тренутно западни произвођачи сносе највећи терет кризе, делимично због политика својих земаља.Кина и Русија су међу главним светским изворима алуминијума, али су обе искључене са западних тржишта због царина и санкција.

Хелијум

Хелијум је неопходан у свету високе технологије. Има важну примену у производњи чипова за коју не постоји лака замена.

Тренутно је глобално снабдевање хелијумом значајно поремећено. Рат је отежао и производњу и транспорт хелијума. Ланци снабдевања високотехнолошком робом већ осећају последице. Ако се сукоб продуби, то би могло почети приметно да омета производњу робе као што су електроника, аутомобили, па чак и паметни телефони.

Производња хелијума је високо концентрисана у одређеним земљама. Катар, велики добављач природног гаса, производи скоро трећину глобалне понуде, према подацима Америчког геолошког завода. Међутим, индустријски град Рас Лафан, највеће постројење за производњу хелијума на свету, претрпео је оштећења од пројектила почетком марта. Влада Катара процењује да ће бити потребно до пет година да се постројење потпуно поправи.

Иако су превозници неке робе преусмерили бродове око Рта Добре Наде, много дужом, али потпуно неоптерећеном рутом, то није толико одрживо за хелијум, који се транспортује у специјализованим контејнерима. Током дугих путовања, хелијум се неизбежно загрева и „кључа“.

Сумпор

Поремећаји на тржиштима ђубрива привукли су велику пажњу, али мање пажње је посвећено главним компонентама сировина за ђубрива: сумпору. Овај „краљ хемикалија“ је још један од веома потцењених инпута који одржава ствари у функцији и обезбеђује обиље хране широм света.

Када се једном претвори у сумпорну киселину, користи се у ђубривима и преради метала, као и у многим фармацеутским производима. Залив чини отприлике 45 одсто глобалне понуде, што значи да поремећај већ има последице и у пољопривреди и у металургији. Проблем погоршава чињеница да сумпорну киселину није лако нити брзо заменити. Још једна слабост је то што се не складишти у великим количинама, па када се испоруке зауставе, проблеми могу настати прилично брзо. Због тога се потрошачи боре за скупе спот понуде – што се на крају одражава на инфлацији цена хране.

Цене сумпора су нагло порасле од почетка рата против Ирана, а сада земље предузимају мере да заштите своја тржишта. Турска је најавила забрану извоза сумпора, док Индија наводно такође разматра ограничења извоза.

Глобална економија је крхка колико и сложена. Како каже аналитичар Золтан Позар, „глобални ланци снабдевања функционишу само у мирно доба, али не и када је свет у рату“. Сплет вишеструких препрека на кључним тачкама могао би да покрене каскаде криза које би нанеле значајан и трајан бол целој економији. Нико много не размишља о хелијуму или сумпору када свет „гори“. Али ови и многи други инпути, горива и сировине су оно што одржава глобалну економију и њихова несташица брзо може да се претвори у кризу.