Институционална србофобија: Имају ли Срби право на своја права у Црној Гори

Изјава председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића о српском језику поново је отворила питање институционалне србофобије у Црној Гори. Иако је попис становништва показао да чак 43,15 одсто говори српским језиком, он и даље није службени језик.

Питање српског језика одавно није само лингвистичко већ дубоко политичко. Мандићева изјава да би Црна Гора уласком у ЕУ, могла да унесе и српски језик, наишла је на оштре реакције дела политичке и јавне сцене.

Председник Уједињене Црне ГореГоран Даниловић за „Јутро на РТ“, коментаришући наводе да је српски језик претња по европски пут Црне Горе, истиче да је то једина држава у Европи у којој језик већине, није службени језик.

„Треба пронаћи разлоге због којих се то не дозвољава. Не може се питање српског језика одвојити од питања српског народа. У том делу, још од времена владавине Мила Ђукановића, није се много померило унапред. Имамо сулуду политичку ситуацију у којој више од већине посланика говори српским језиком, а да то не покрећу као кључно питање. Како је могуће да они који говоре српским и налазе се на власти, налазе оправдање да стање остане какво јесте“, истиче Даниловић.

Устав Црне Горе је, објашњава Даниловић, зацементирао ситуацију у коме је језик мањине службени.

„И председник Црне Горе Јаков Милатовић говори српским језиком, то је говорио и у изборној кампањи, па и председник владе, који је национални Србин. Изгледа да се један део политичке елите стиди што говори језиком већине и није спреман да уради ништа да се покрене са „мртве тачке“, додаје Даниловић.

Како истиче, немогуће је у Црној Гори одвојити питање права српског народа и права језичке српске већине.

„Нико из Европе не види у томе проблем. Очекујем да неко од говорника српског језика на позицијама покрене процес или ће, лицемерство свих, а поготово оних који су дошли на власт захваљујући спрском народу, бити веће. Као да није реч о језику на ком је Црна Гора певала и писала до скоро, језик којим је писао Његош и сви Петровићи. Овде се ради о потреби да се српски народ држи на маргини“, сматра Даниловић.

На питање може ли Црна Гора да напредује на европском путу игноришући резултате пописа, Даниловић наводи да политичка елита понекад пожури да каже оно што мисли да ће да се свиди ЕУ, а да се то и не тражи.

„Не тражи се да сечемо грану на којој седимо, а ипак, ми то брже-боље учинимо. Она елита која одбија да врати права српском народу у Црној Гори, проћи ће као и прошла. Не можете дискриминисати већину, истовремено се хвалити напретком у европским интеграцијама“, закључује Даниловић.

Подсетимо, Председништво Демократске народне партије (ДНП) Црне Горе разматрало је иницијативу шефа странке Милана Кнежевића за излазак из власти на нивоу државе и у Подгорици, због недавне интервенције полиције у Ботуну током које је приведено 54 особа, али и због игнорисања доношења одлука о српском језику, застави и држављанству.

Председништво је једногласно донело више закључака међу којима је и да се обавезују чланови Владе Милун Зоговић и Маја Вукићевић да на првој седници иницирају уставне промене о нормирању српског језика као службеног. Закључено је и да Зоговић и Вукићевић на првој седници Владе иницирају Измене и допуне закона о држављанству. Они су у обавези и да на првој седници иницирају Измене и допуне закона о државним симболима како би тробојка била нормирана као народна застава.