Из „партизанског Сплита“ најавили обнову Павелићеве православне цркве

© Sputnik / Alexander Vilf /

Позив на формирање тзв. Хрватске православне цркве упућен за Божић али и догађаји током прошле године кад је реч о ћириличком писму или концерту Томпсона, јасно показују да испод једне врло танке глазуре која се зове европске вредности, у Хрватској тиња врло наглашено неоусташтво, каже за Спутњик бивши српски министар културе Владан Вукосављевић.

Радикално десничарски Домовински покрет који је део актуелне власти у Хрватској подржава оснивање тзв. Хрватске православне цркве, изјавио је председник покрета Иван Пенава у Сплиту, на скупу поводом православне Бадње вечери и Божића.

Званична Хрватска као „мала завеса“ за наставак Павелићеве политике

Прича о Домовинском покрету који охрабрује оснивање, односно деловање Хрватске православне цркве је скоро буквално наставак Павелићеве политике из 1942. године када је тзв. НДХ основала ту назови цркву и на чело јој поставила неког одбеглог руског распопа, додаје Вукосављевић.

„Јасно је да ти таласи неоусташтва у Хрватској представљају једно врло јако расположење у народу, којег још званична власт одбија да прихвати као свој наратив. Они то благо осуђују, неко блаже, неко оштрије, неко не осуђује уопште, али власт покушава да одржи једну вештачку дистанцу према тим феноменима. И непрестано се правда како то нема везе са званичном државном политиком и званичним ставовима хрватске владе, председника и Сабора. Међутим, ако се све узме у обзир шта се дешавало у Хрватској и сад ово, што није најновије али покушај поновног оснивања Павелићеве Хрватске православне цркве траје 30 година, то значи да званична Хрватска покушава да буде само мала завеса. Која треба да покрије једно врло јако антисрпско расположење које обухвата не тако мали број људи у Хрватској.“

Хрватска православна црква помиње се први пут још у 19. веку, 1860. године када ју је први пут поменуо Еуген Кватерник, подсећа Вукосављевић.

Више од 150 година тлачења Срба у Хрватској

Од тада политика Ватикана , хрватских „ праваша “ и званична хрватска политика врло често је покушавала током 150 година да Србе протера, уништи, асимилује или конвертује у католичанство или да забрани деловање Српске православне цркве под различитим изговорима, додаје Вукосављевић.

„Дакле, уништавање, односно истеривање и тлачење Срба у Хрватској се спроводи 150 година са успонима и падовима, ређе или чешће, али непрестано у континуитету. И ова тужна епизода из Сплита је само доказ да таква расположења и такве емоције у хрватском народу имају недопустиво велики број заступника и представника и подршке. То што се хрватска власт званично ограђује од таквих изјава и покушаја, и што као покушава да направи дистанцу у односу на то – то је једна јефтина демагогија . Јер то је исто као када би у Немачкој сада појавили неки ‘домовински’ покрети који би предлагали да поново припадници неких нација носе обележја као да су жуте звезде, а да то наилази на један добар пријем у немачкој јавности. А да се званична власт од тога ограђује, без да такве покушаје кажњава, дискредитује или забрањује.“

Према томе, у Хрватској се наставља њихова двострука игра где се званично поштује европске вредности, демократија и људска права, а у реалном животу безброј алата користе како би српском народу, на што више начина и што убедљивије, загорчавали живот, додаје Вукосављевић.

Марионетска усташка творевина из „партизанског Сплита“

На питање колико је реално формирање Хрватске православне цркве пошто је и Павелић својевремено одустао од тог пројекта, Вукосављевић одговара да нико не може да их спречи да оснују невладину организацију која би се звала Хрватска православна црква.

„И да доводе ту разноразне пробисвете као што је неки Бугарин који се 2013. ту појавио, да буде на челу такве марионетске творевине. Дакле, формално гледано не може такав покушај да се спречи. Оно што је важно јесте да се не промовишу и не усвајају мере које би сузбијале активности и права Српске православне цркве. Оснивање организација оваквог типа као што је Хрватска православна црква није забрањено законом ако се оснива као невладина организација, али уколико је праћено потискивањем и урушавањем положаја Српске православне цркве, онда је то велика опасност. И захтева ширу дипломатску иницијативу наше државе, и међународну и билатералну итд.“

Према томе, остаје нам да се за права Срба у Хрватској боримо како знамо и умемо, а Хрвати ће тешко одустати од своје једноиповековне политике, закључио је Вукосављевић.

Скуп у Сплиту је организовао посланик Домовинског покрета Предраг Мишић који је активан и у удружењу Хрватски православни центар .

„Подржавамо ли грађане Републике Хрватске који се осећају Хрватима и православцима? Одговор је – да. Бранимо њихово уставно гарантовано право на верске слободе ? Да, и то им апсолутно нико не може забранити. Апсолутно стојимо иза тих идеја. Нисмо ми ти који ћемо ту иницијативу покренути“, рекао је Пенава.