27. децембар 2019: Ноћ закона у тишини и јутро у коме је проговорио народ

Дан 27. децембар 2019. године остаће упамћен као један од најтежих и најконтроверзнијих датума у новијој историји Црне Горе. Те ноћи, у раним јутарњим часовима, Скупштина Црне Горе је, без опозиције и уз снажно присуство полицијских снага, усвојила такозвани Закон о слободи вјероисповијести, акт који је у суштини означио почетак отвореног удара државе на Српска православна црква и њену вјековну имовину.

Сједници су претходили озбиљни инциденти: посланици опозиције су силом удаљени из скупштинске сале, неки су и привођени, а парламент је наставио рад без легитимне јавне расправе и демократске процедуре.

Кључна и најспорнија одредба закона односила се на имовину вјерских заједница – према њој, сви храмови и земљиште изграђени прије 1918. године, за које цркве немају „доказе власништва“, могли су бити уписани као државна својина. Практично, тиме је отворен пут за одузимање светиња Српске православне цркве, које вијековима представљају темељ духовног и културног идентитета православних Срба у Црној Гори.

Већ исте вечери и наредних дана, широм Црне Горе избили су протести, а у Никшићу је дошло и до сукоба са полицијом. Међутим, убрзо је отпор добио другачији, достојанствени облик – почеле су масовне литије, мирне молитвене шетње које су окупљале десетине, а потом и стотине хиљада људи. Народ је јасно поручио да неће дозволити да му се отму светиње и избрише историјско памћење.

Догађаји покренути 27. децембра 2019. године прерасли су у највећи народни покрет у Црној Гори у посљедњих неколико деценија. Они нису били само протест против једног закона, већ и побуна против безакоња, дискриминације и покушаја прекрајања идентитета.

Тај датум остаје симбол – симбол покушаја државне силе да наметне неправду, али и симбол духовног буђења народа који је, сабран око своје Цркве, показао да истина, вјера и слобода не могу бити изгласани у глуво доба ноћи.

Митрополит Амфилохије од ћивота Светог Петра Цетињског

Са ћивота Свети Петар Цетињски, највећег Црногорца у историји, законодавца и помиритеља, јавности се у јутро 26.12.2019. обратио блаженопочивши Амфилохије, упутивши снажан апел свим грађанима Црне Горе на мир, братску љубав и слогу, али и јасну поруку властима да одустану од, како је казао, „закона топуза“.

Митрополит је нагласио да су свештенство, монаштво и вјерни народ данима уназад управо ту поруку преносили испред Скупштина Црне Горе, као и код моштију Свети Василије Острошки, одакле је, како је казао, „Свети Василије својим благословом позивао на мир, братску љубав и на закон истински и прави“. Ипак, истакао је да „глас Божји, глас светих људи, глас народа и глас Цркве није услишен од стране представника садашње власти“.

Подсјећајући на ријечи Петра II Петровића Његоша, митрополит је поручио да је „очевидно заборављена она ријеч Ловћенског Тајновидца: коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“, нагласивши да се управо таква политика наставља и кроз закон о слободи вјероисповијести, који је оцијенио као „безакоње незапамћено у новијој историји Европе“.

И док је митрополит тог јутра, 26. децембра, са ћивота Светог Петра Цетињског упућивао помирљиве ријечи и позиве на мир и братску слогу, већ исте вечери на мосту на Ђурђевића Тари дошло је до немилог догађаја током протеста против доношења Закона о слободи вјероисповијести, у којем је повријеђен митрополит Методије.

Протести у Београду: Српске светиње нису саме

Одјек безакоња из Подгорице брзо се пренио и ван граница Црне Горе. Испред Амбасада Црне Горе у Београду, дана 27. децембра, одржан је масован протест поводом усвајања закона којим се, како је истакнуто, „отимају српске светиње“.

Протест у Београду „Црна Гора и Србија, то је једна фамилија“: Три захтјева са протеста у Београду

Студенти су затражили да Србија иницира сједницу Савјет безбједности УН, да се повуку амбасадори који представљају Црну Гору у заједничким мисијама са Србијом и да се црногорски амбасадор у Београду, Тарзан Милошевић, прогласи персоном нон грата.

Протест је завршен молитвено, код Храм Светог Саве, уз српске заставе, иконе и пјесме.

Владика Јоаникије: „Сахрањена је правда“

Историјско обраћање те ноћи имао је Јоаникије, тада епископ будимљанско-никшићки, а данас митрополит црногорско-приморски.

Обраћајући се народу на Блажовом мосту у Подгорици, гдје је народ молитвено протестовао током цијеле ноћи, владика је поручио:

„Ми смо вечерас били као на покајању, као на сахрани. Сахрањена је правда и сахрањен је правни поредак Црне Горе са овако усвојеним законом – са злом намјером и са проблемима које је донио народу.“

Владика Јоаникије је истакао да је народ показао хришћанско достојанство, истрајност и вјеру, те да је ова борба већ морална побједа:

„Нека су усвојили тај закон – он је већ пропао, већ је мртво слово на папиру. Нигдје у свијету нема да се закон о слободи вјере усваја на овакав начин.“

Он је најавио организовање одбора и братстава за одбрану светиња широм Црне Горе, јасно поручивши:

„Не можемо допустити да светиње које су наши преци Богу посвећивали падну у руке безбожника. То неће бити!“

Почетак литија и народног покрета

Догађаји од 27. децембра 2019. године постали су увод у најмасовнији народни и духовни покрет у савременој Црној Гори. Народ, сабран око своје Цркве, одговорио је насиљу – молитвом, безакоњу – достојанством, а сили – истином.

Та ноћ је показала да закони донесени у мраку не могу надживјети свјетлост вјере и народне воље.