Владимир Умељић: ИДЕНТИТЕТ

Може ли човек живети без идентитета, значи без корена, предака, језика, вере историје, традиције, културе? Да, то како/тако демонстрирају нпр. сви национални и верски ковертити а њих у српском окружењу нема баш мало. Они у сваком случају живе тај нови формат, који је за следеће генерације нормалан, природан.

Но једно само лично ауторско питање, диктирано искључиво добронамерном радозналошћу – да ли је то довољно? Јер идентитет није змијин пресвлак, који се стално мења.

Италијански књижевник Давиде Лонго је формулисао једну метафору (односно већ алегорију), подсећајући да утиснути број код нађених античких новчића не рефлектује њихову праву вредност, јер се она мери нумизматичким параметрима (старост, број нађених комада, очуваност, историјат).

Аналогно томе, вредност конвертитског идентитета пре одговара утиснутом броју на новчићу њиховог „ја“, јер тај новчић није стар, има их много, њихов историјат је кратак и њих сакупљају не љубитељи, већ ловци на душе.

Наравно, тако не мисли претпостављено велика већина њих.

Горње речи изражавају, још једном, лични став и ни у ком случају било какво ниподаштавање или чак осуђивање. Реч је, само о ауторовој радозналости а из (сетног) убеђења да су ти људи остали ускраћени за нешто изузетно вредно, за осећај припадања и заједништва, трајања, учествовања у нечему, што се градило и гради столећима и можда миленијумима.

То нису, значи, некакви „мање вредни“ људи а камоли „продане душе“ или шта више „издајници“.

Уз то, нико данас не може да зна зашто су њихови далеки преци једном давно прешли у ислам или римокатоличанство, да ли из уверења (што је легитимно), да ли под туђинским притиском (ту су превасходно „ловци на душе“ за осудити) или из опортунистичког користољубља односно властољубља (што је за жаљење, али и за одбојност и презир, за осуду).

Друга је свакако ситуација и други критеријуми важе, када се такви радикализују и сматрају да сад морају да се прекомерно доказују, да буду „већи католици од папе“ и да нпр. у геноцидној хрватској држави 1941-1945. предњаче у реализовању Србоцида или пак да постану исламистичке главосече.

Но то је друга тема.

Но зашто велика већина, како фактичких (односно њихових данашњих потомака), тако и потенцијалних тј. неформалних конвертита не показује иоле толеранцију према енормној већини, која жели да остане при свом прастаром идентитету, према свакоме, ко каже – ја сам Србин и остајем Србин?

Један актуелни пример, београдска „Политика“ јавља:

„Влада Србије оснива Факултет српских студија Универзитета у Нишу, као посебну високошколску установу која ће настати издвајањем три постојећа департмана – за историју, србистику и руски језик и књижевност – из састава нишког Филозофског факултета.

У документу у који је „Политика“ имала увид, наведено је да ће Ниш постати национални центар за хуманистичке и идентитетске науке, с мисијом да окупи водеће стручњаке из области српског језика, књижевности, историје, културологије, безбједности и археологије.

„Оснивање Факултета српских студија представља одговор на дубоку и комплексну потребу српског друштва за институционалним јачањем образовања, културе и идентитета“, наводи се у документу.

Мисија: очување националног идентитета

Факултет српских студија биће конципиран као идентитетска институција која обједињује образовне и истраживачке капацитете у области хуманистике и друштвених наука. Циљ је да се створи центар знања, образовања и научног рада посвећен очувању српског језичког, културног, историјског и духовног насљеђа.

„Факултет треба да образује генерације младих људи који ће бити способни да разумију своју прошлост, активно учествују у културном животу свог народа и одговорно реагују на изазове савременог доба“, стоји у образложењу документа.“

Зашто је то „црвена марама“ за дежурне критизере, шта је лоше у томе?

Тако Н1 ТВ (потенцијални тј. неформални конвертити) јавља:

„Aktuelni dekan Filozofskog odgovore najavljuje za sledeću nedelju, a doskorašnja dekanica kaže da ovo zaista i nije akademski, već politički projekat (…) Većina profesora i akademskih radnika su u šoku i tvrde da su tek juče, kada im je Ministarstvo poslalo upit saznali za ovaj predlog-odluku, objašnjava novinarka Južnih vesti Ljubica Jocić (…)

Na teritoriji suverene Republike Srbije, u zgradi Filozofskog fakulteta, trebalo bi po predlogu da nastane još jedan fakultet, a koje bi bilo zvanje diplomaca, nema informacija. Jedan od predloga danas – diplomirani Srbi (…)“

Лепо да им на срцу лежи суверенитет Србије, али чему агресивност, ругање, отров?

Тја, можда им је заиста и за чудо привлачна перспектива, да вредност конвертитског идентитета пре одговара утиснутом броју на новчићу њиховог „ја“, јер тај новчић није стар, има их много, њихов историјат је кратак и њих сакупљају не љубитељи, већ ловци на душе, ко зна?