Вртоглави низ изненађујућих догађаја ком сведочимо последњих недеља, од избора у Грузији и Румунији до инстант смене власти у Сирији, коначно је оголио да је фамозна западна демократија постала апсолутна фарса и да је све мање либерална, а све више тоталитарна, ма колико је фарбали и украшавали цвећем.
Ово је, по оцени саговорника Спутњика, заједнички именитељ протеста у Грузији због резултата парламентарних избора, упркос томе што их је ОЕБС прогласио регуларним, отказивања другог круга гласања за председника у Румунији због победе несистемског кандидата Калина Ђорђескуа, до тога да су у Сирији преко ноћи исламисти проглашени за демократске снаге које руше „диктаторску власт“.
Важно је само да се упакује како треба
Иако је, како каже публициста Никола Јовић, питање може ли да умре нешто што заправо није ни постојало, па тако и западна демократија, избори у Грузији, али и Молдавији и Румунији говоре да су на Западу постали мало нестрпљиви. Они се више ни не труде да брину о форми и да се „замајавају глупостима“ да народ треба да гласа већ је само важно да се то „упакује како треба“.
„У Грузији тако не признају резултате избора, у Молдавији као у Црној Гори чекају резултате из дијаспоре да би се исход избора на крају променио, а у Румунији просто пониште резултате гласања. Јер шаблон је следећи: ако победи наш (прозападни) кандидат онда је то тријумф демократије, а ако победи неко кога ми не контролишемо онда је то руско мешање и суноврат демократије. С друге стране, треба ли веровати у процену људи који су у Сирији на власт поставили офарбану и ребрендирану Ал Каиду и Исламску државу“, образлаже свој став Јовић.
Како истиче, правила Запада варирају зависно од тога шта им одговара – нешто ће на силу да имплементирају, а да завију у демократску форму, док ће суштина бити иста: неће народ да бира, него ће они постављати одабраног кандидата.
Запад од Русије прави свемоћну државу
Публициста Игор Ивановић указује на још један моменат западног ишчашеног тумачења демократије, а то је да оптужбама за руско мешање у случају победе њима неподобног политичара код сопствених грађана стварају представу о надмоћној Русији.
„Кад у држави као што је Америка кажете да Русија редовно утиче на њихове изборе, а Русија није ни физички присутна на терену, онда то показује њену невероватну моћ. Хтели или не, они ће од Русије створити најмоћнију државу свету, а Руси чак ни не морају ништа да раде“, примећује Ивановић.
Историјски тренутак у ком живимо он описује као време западне декаденције, некомпетенције и похлепе где владају људи попут Урсуле фон дер Лајен оптужене за корупцију, где амерички председник Џозеф Бајден амнестира сина демонстрирајући непотизам, некадашњи припадници Ал Каиде се у Сирији преоблаче у демократе, а Европом владају људи који пропагирају нацизам.
Јовић подсећа да се ЕУ брендира као синоним за демократију, а претворила се у корпоративну, либералну глобалистичку верзију СССР-а у негативном смислу.
„Притом, све мање има потребе за претварањем – они сад иду огољено у измишљање неког руског присуства, да би тако продали свако гашење дисонантних тонова… Ко уопште може да верује у европски сан! Озбиљније бих схватио дете које верује у Деда Мраза него у ЕУ и њихове вредности јер ту буквално важи принцип – ако победи неко ко је на нашој линији прихватићемо га, а ако не трубићемо на сва звона о руском, кинеском или чијем год мешању.“
Истовремено, како се буде заоштравала ситуација у свету а, како истиче Јовић, видимо да то иде све брже, Запад ће све мање времена трошити на претварање да поштује и последње обрисе каквог-таквог поштовања елементарних демократских правила.
„Добићемо орвелијанску технократску корпоративну управу где се обични човек неће ништа питати а суштинске одлуке ће доносити тамо неке неизабране анонимне преплаћене бриселске демократе које нико није бирао и на које нико не може да утиче нити да их смени. То је та „светла будућност“ ЕУ“, огорчено констатује Јовић.