Украјински дебакл се ближи крају: Шта је Запад могао да научи из лекције „орешник“?

Деценијама се на Русију на Западу/САД гледало као на „слабу силу“: као на „Горњу Волту, која је, на несрећу, наоружана нуклеарним пројектилима“. То је формулисано у чувеној совјетској доктрини из 1946, америчког дипломате и политиколога Џорџа Кенана, према којој САД, по сваку цену, низом притисака, морају да осујете „совјетску претњу“ како би изазвале унутрашњи колапс Русије.

Кенанова доктрина се претворила у читаву мрежу схватања, заснованих на архетипском уверењу да је Америка јака, а да је Русија слаба.

Амерички неоконзервативци и западне обавештајне службе до сада нису узимали у обзир ниједно друго гледиште.

„Америчка спољна политика није могла да прихвати могућност да је таква теза суштински погрешна“, констатује бивши британски обавештајац Алистер Крук, на сајту „Фондација стратешке културе“.

„Овакав приступ је почивао на дубоко усађеним културним предрасудама уместо на рационалним анализама, чак и када су очигледне чињенице показивале да је стварност посве другачија“.

Последњих година, САД су вршиле притисак на Русију испоруком напредних система наоружања Украјини, распоређивањем нуклеарних ракета средњег домета све ближе руским границама и, недавно, „дозволом Кијеву“ да Русију нападне ракетама АТАЦМС.

Циљ је био очигледан: да се Русија натера на преговоре са Кијевом и да прихвати замрзавање сукоба. Штавише, америчка стратегија почивала је на убеђењу да САД могу да се упусте у нуклеарни рат са Русијом и да у њему победе.
Нагла промена парадигме

Онда је наступио преокрет. Западне парадигме су се у тренутку промениле. Како примећује Крук: „Ракета ‘орешник’, која је коришћена за напад на украјински комплекс ‘Јужмаш’ у Дњетропетровску и претворила га у прашину, пружа Русији могућности какве није имала раније“. Како објашњава бивши британски обавештајац: „‘Орешник’ је ракетни систем средњег домета, који ефикасно матира све западне нуклеарне претње“.

Уосталом, као што је признао председник Путин, „орешник“ који је испаљен на војно постројење у Дњепропетровску, није ни имао чак ни експлозивне конвенционалне бојеве главе; кинетичка и топлотна енергија пројектила била је довољна за уништење фабрике.

Другим речима: Русија више не стоји пред избором „све или ништа“. Москва је на ескалацију САД одговорила конвенционалним средством, које је изузетно разорно и од којег нема одбране.

Да би све било јасније, Путин је упозорио западне лидере: „Ако поново нападнете Русију, ми ћемо одговорити нападом ‘орешником’ на војне објекте у вашој земљи. Даћемо упозорење, како би цивили могли да се евакуишу. Не можете ништа да учините да то спречите. Немате противракетни систем који може да заустави напад пројектилом који се креће брзином од 10 маха“.
Запад се непрекидно смањује, јер га воде лудаци из Хладног рата

Исто то констатује и амерички политиколог Фил Батлер, који је и аутор књиге „Путинови преторијанци“: западна хегемонија је очајна, јер је заустављена акцијама Кремља.

„Комични диктатор из Кијева“, наставља Батлер, „сада тражи од Запада да постигне најбољи договор за Украјину. Само, он нема са чиме да се ценка“.

И многи други знаци, примећује овај политиколог, говоре да се украјински дебакл ближи крају. „Украјина је изгубљена“, закључује Батлер, „народ може да се смрзне током зиме, а нема више ни младића, ни девојака који су спремни да принесу жртву на олтару отаџбине“.

За то време, Путин склапа нове делове слагалице будућег мултиполарног света. На пример, руски председник је изјавио да је Русија спремна за нове велике пројекте са Казахстаном, који је, а то нипошто не треба заборавити, по величини девета држава у свету. Иначе, ова држава је изузетно богата ресурсима. Између осталог Казахстан располаже са највећим светским резервама уранијума, хрома, олова и цинка, и сврстава се у првих десет по резервама угља, гвожђа и злата.

Сада се Казахстан, који се до сада налазио под сталном опсадом Вашингтона, окреће Москви и економским хоризонтима које нуди БРИКС.

Када се оконча рат у Украјини, што више није далеко, постаће очигледно да је Запад изгубио још једну земљу. Како закључује амерички политиколог: „Гледано шире, стратегија Кремља, у комбинацији са интересима Кине, Индије, Ирана, и читаве листе држава које желе мултиполарност, покренуле су домино ефекат међу лудацима из Хладног рата“.

Уосталом, немогуће је не приметити, додаје Батлер, да се западна империја стално смањује, док „остатак света“ непрекидно расте.

Односно, како примећује руски мислилац Александар Дугин: „После више од пет векова, хегемонији Запада дошао је крај, а човечанство се вратило у услове који су владали у доба пре наглог успона Запада“. „Русија је можда изгубила Запад“, додаје Дугин, „али је открила оно што се на Западу све до недавно називало ‘остатком човечанства'“.

Другим речима: западне елите би требало да се што пре пробуде из коме и сагледају свет онакав какав доиста јесте. То је важна поука коју западне елите могу научити из лекције „орешник“.

„Ово је крај хегемоније Запада над човечанством“, каже Дугин. У супротном, то би могао да буде крај Запада.