Удружење Милутин Миланковић наставља своје активности на афирмацији лика и дела великана српске и светске науке Милутина Миланковића. Главне активности ове године, посвећене су обележавању стоте годишњице објављивања његове теорије о климатским променама.
Међународна конференција биће организована 4. и 5. новембра 2024. године, у оквиру обележавања Међународног дана климатских промена, у Амфитеатру „Милутина Миланковића“ (сала 225, II спрат) Грађевинског факултета, Београд, Ул. Булевар Краља Александра 73.
Пријавило се преко 40 учесника из 10 земаља, а аутори ће своје радове излагати уживо, а сви заинтересовани имаће прилику да Конференцији присуствују, како уживо, тако и путем директног видео преноса на одговарајућем линку.
Циљ Конференције је да се, уз учешће водећих светских и домаћих експерата у области климатских промена, предвиди шта се може очекивати у наредних 100 година као последица климатских промена, како због природних дуготрајних процеса, тако и због антропогених фактора. Предложиће се практичне мере које људска цивилизација може и треба да предузима како би се предупредиле трајне негативне активности које доприносе промени климе и екстремним временским приликама и тиме ублажи негативан утицај на животну средину, укључујући и људске заједнице.
Организатор конференције је Удружење Милутин Миланковић уз суорганизацију Математичког факултета Универзитета у Београду, Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Географског факултета Универзитета у Београду, Факултета безбедности Универзитета у Београду и Астрономске опсерваторије Београд.
За организовање конференције Удружење је добило подршку Министарства просвете, Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.
Конференција се одржава под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација, које је овај научни скуп уврстило у програмске активности одржавања научних скупова у Републици Србији за 2024. годину.
Учесници предходних Симпозијума (2020.) су указали да Миланковићева теорија има фундаментална научна достигнућа у светским размерама, те ће се стога још више примењивати у будућим истраживањима. Овај закључак се намеће из чињенице да је последњи Миланковићев рад објављен пре осамдесет година, а да позивање на његове радове из године у годину расте.
Учесници те Конференије су, у закључцима, указали на потребу за
одржавањем сличног скупа који би био посвећен детаљнијим као и најновијим истраживањима која допуњују Миланковићев рад. Посебно су указали на потребу интеграције дугорочних утицаја климатских промена (Миланковићеви циклуси) и краткорочних покретача (емисије гасова стаклене баште и други антрополошки фактори) што ће пружити основ за дубље разумевање утицаја климе на глобалне промене и усмериће будуће акције на ублажавања последица и прилагођавања на промене климе.
Пишу: Марина Булатовић и Наташа Максимовић
Фото: Удружење Милутин Миланковић, Београд