Нуклеарни тероризам Лондона и Кијева: Какву је улогу имала Британија у нападу на Курску област?

Када је овог уторка обишао Нуклеарну електрану Курск, шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси није могао да не примети оштећења од удара дрона. Али није смео да каже ко је за то одговоран, колико год то било очигледно. Тако да за сада само остаје нејасно шта је тачно режим у Кијеву желео да постигне ударом на руску нуклеарку.
А да ни нуклеарни тероризам не треба искључити као једно од могућих објашњења, колико год то монструозно звучало, може да се наслути и из тога што је, непосредно након украјинског напада на курску нуклеарну електрану, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров нашао за сходно да каже како Русија ревидира своју нуклеарну доктрину. И да кокетирање с идејом о употреби британско-француских ”сторм шедоу”, односно ”скалп” ракета за ударе по дубини руске територије представља ”играње с ватром”, ”као деца са шибицама” осим што је ово ”веома опасно јер је реч о одраслима којима је поверено нуклеарно оружје”.

Потврда умешаности
Било је то сасвим јасно упозорење Русије њеним непријатељима да не претерају с ескалацијом, јер ће им бити узвраћено. Питање је, само, има ли кога довољно разумног а утицајног да то чује.
Тим пре што постаје све јасније да је улога Велике Британије у упаду украјинских снага у Курску област била и знатно већа од пуке моралне подршке, то јест традиционалног британског гурања у рат туђом крвљу.
Не само што су британски ”челенџер 2” тенкови по први пут употребљени у борби на територији Русије – па су сходно томе лепо и горели кад су се срели с руским оружјем – него је лондонски ”Тајмс” известио и да су премијер и министар одбране, Кир Стармер и Џон Хили, након почетка украјинског напада разматрали ”колико далеко да иду у потврди британске умешаности у упад према Курску… Британска војна опрема играла је централну улогу у новој украјинској офанзиви, а британско особље већ две године, као нико други, блиско саветује украјинску војску” – што ће рећи да су у рат против Русије умешани и сасвим директно.

Штавише, како даље наводи ”Тајмс”, ”Стармер је од свог Савета за националну безбедност тражио да се разраде планови још шире подршке Украјини”, а недавно су се министар одбране Хили и Владимир Зеленски на вечери састали са шефовима војне индустрије.
Ратоборно кочоперење
Тежња да се Украјина гурне још дубље у рат против Русије, открива британска штампа, има подршку обе главне британске партије – нема никакве разлике између владајућих лабуриста и донедавно владајућих конзервативаца – а том хору ратног хушкања придружио се и тек пензионисани командант британске војске, генерал сер Патрик Сандерс, захтевом да НАТО Запад Украјини да ”пресудно” оружје за победу над Русијом – као да тако нешто постоји – уз ратоборно кочоперење поруком да се ”Запад досад исувише плашио да не испровоцира Владимира Путина”.

И Кијев и Лондон сад заједничким гласом захтевају даљу ескалацију у виду одобрења за ракетне ударе по дубини територије Русије, скроз до Москве и Санкт Петербурга, а ”Фајненшел тајмс” тврди да и Емануел Макрон с ентузијазмом жели то исто. Али то за сада не смеју да ураде јер немају одобрење Вашингтона. Као ни одобрење Берлина за употребу немачких ”таурус” ракета; штавише, после тобожњег открића да су Украјинци минирали ”Северни ток”, Немачка под изговором буџетске кризе најављује смањење војне помоћи Украјини.
А интригу повећава амерички магазин ”Форин полиси” који тврди да Американци не само што нису учествовали у припреми операције у Курску, него нису на то били ни упозорени.

Што би значило да је то британска операција, уосталом, као што је у типично британској операцији у априлу 2022. тадашњи премијер Борис Џонсон изненада допутовао у Кијев и саботирао мировне преговоре који су се ближили закључењу…
Колапс украјинских линија
Сада, међутим, ”Тајмс” упозорава да руска војска у Донбасу убрзава напредовање и да је нова курска битка у томе није омела, напротив. Лист пише о ”колапсу” украјинских линија око кључног града Покровска, те да је у том смислу напад на Русију био ”или дело генија, или дело очајника”. А очајници су спремни на штошта…

Шта је циљ упада у Курску област, и колико ће то коштати Украјину? Зашто је нападнута нуклеарна електрана? И какву улогу у свему томе игра Велика Британија?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали пуковник Војске Србије у пензији Љубинко Ђурковић и дипломата Зоран Миливојевић.