Процес милитаризације Источне Европе према границама Руске Федерације интензивиран је са украјинском кризом и сада видимо да НАТО наставља припреме за неки нови пројектовани рат, каже за Спутњик генерал у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума др Митар Ковач поводом гомилања НАТО снага према руској граници.
Литванија је започела изградњу војне базе за немачку војску на полигону Руднинкај, у близини границе са Руском Федерацијом, саопштило је Министарство одбране те балтичке земље.
НАТО гради нову „гвоздену завесу“
Како је прецизирано, војни ресор је почетком августа потписао уговор вредан скоро 125 милиона евра са компанијом „Eikos statyba“ за пројектовање и изградњу прве фазе инфраструктуре полигона.
У првој фази биће изграђене административне зграде, инфраструктура за ремонт и складиштење војне опреме (магацини, полигони, радионице, гараже за технику), зграда обезбеђења, спаваонице за 600 војника, менза и други објекти.
Не само да НАТО не ради на деескалацији сукоба ради припреме новог мира, него се напротив, према нечијим стратегијским замислима прави некаква нова „гвоздена завеса“ према Руској Федерацији, сматра Ковач.
База у Литванији – жеља Немачке за повратком изгубљених територија
„Да ли ће баш та завеса бити успостављена, зависи од исхода рата у Украјини и односа САД и Руске Федерације јер ће та стратешка визија Америке бити пресликана и на односе у Европи. Немачка је била и мораће једно време бити послушник САД и према томе, ово лоцирање једне њене бригаде није само воља Немачке него је извесно да је део ширег плана груписања НАТО снага према Русији. А Немачка је добила ту улогу из више разлога. Један од разлога је и близина Калињинградске области и жеље и аспирације Немачке према својим источним изгубљеним областима у Другом светском рату.“
У том контексту за Немачку нема ништа целисходније од тога да направи стратешки споразум са Литванијом која ће припремити инфраструктуру како би Немачка на њеној територији стационирала своје снаге, додаје Ковач.
„Не видим да ће то допринети миру у том делу Европе а ни добросуседским односима између Литваније и Руске Федерације. То може само бити изазов за додатно груписање руских снага у будућности. То је улагање у надметање у гомилању војних ефектива уз граничну линију али никако није добра порука за добросуседске односе. Пре свега мислим на балтичке државе, првенствено Литванију и то због руског коридора према Калињинградској области“.
Како су Шведска и Финска постале мете
Према Ковачу, у стратешки концепт мирнодопског груписања НАТО снага према Русији, ког намећу САД, уклапа се и распоређивање оклопне бригаде у Финској близу границе са Руском Федерацијом.
Према писању финских медија, НАТО ће распоредити оклопну бригаду која ће бројати од четири до пет хиљада војника у финском граду Микелију код границе са Русијом, којој ће се придружити и шведски и норвешки војници.
У том контексту може се посматрати и интензивирање изградња нових база и у Бугарској, Румунији, Пољској и балтичким државама и то би се могло назвати покушајем наметања новог хладног рата од стране САД.
„Генерално, све су то индикатори да не улазимо у време мира него изгледа као да се колективни Запад због неостварених циљева и интереса у украјинској кризи припрема за нови рат. Верујем да је тога свесна Руска Федерација и да ће у будућности распоредити адекватне снаге и према Шведској, и према Финској. То су две државе које су држале неки баланс својом неутралношћу, али су, нажалост уласком у НАТО допринеле да постану мање безбедне и да њихове територије могу постати мете, поготово ако пристану на распоређивање ракета кратког и средњег домета које могу носити и нуклеарно пуњење“, закључио је Ковач.