Неуморни и неукротиви мађарски премијер Виктор Орбан коначно је окончао је своју „мировну турнеју“, која га је од Будимпеште одвела „преко пола света“ до његовог коначног одредишта – Флориде, где се састао са некадашњим председником САД Доналдом Трампом.
„Била ми је част да посетим председника (Доналда Трампа) данас у Мар-а-Лагу. Разговарали смо о начинима за постизање мира. Добра вест дана – он ће то решити!“, написао је Орбан на Иксу.
Мар-а-Лаго представља пету станицу на Орбановој „мировној мисији“, која га је током последње две недеље одвела од Кијева, преко Москве и Пекинга, до Вашингтона и на крају Флориде.
Кремљ је у петак саопштио да Орбан руском председнику Владимиру Путину није рекао о својим плановима да се састане са Трампом, а те да руски лидер није Трампу послао никакву поруку преко Орбана.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је за Ројтерс да се у његовој земљи верује да би Трампов други мандат „повећао наде за постизање мира у Украјини“ и да се Орбан нада да ће „окончати рат кроз мировне преговоре који укључују и Русију, и Украјину“.
Орбанова дипломатска иницијатива, очекивано, није наишла на позитивне реакције међу НАТО савезницима, који су се од ње углавном дистанцирали.
Саветник за националну безбедност САД Џејк Саливан „дипломатски“ је рекао да је „Украјина с правом забринута да постоје иницијативе за преговоре које не укључују Кијев“, не именујући Орбана и Мађарску.
Фински председник Александар Стуб био је директнији, тврдећи да „мисли да нема смисла водити разговоре са ауторитарним режимима који крше међународно право“.
Према наводима Ројтерса, двојица европских дипломата изјавила су да су НАТО савезници фрустрирани Орбановим акцијама око самита у Вашингтону, али су истакли да он није блокирао Алијансу да предузме мере око Украјине. Више лидера ЕУ је такође јасно ставило до знања да Орбан не говори у име блока у својим дискусијама о сукобу у Украјини.
Шта доноси Орбанова посета Трампу?
Орбанова одлука да из Вашингтона „продужи“ до Флориде несумњиво ће изазвати негативне реакције у демократском делу америчког естаблишмента, који је већ неколико недеља преокупиран дилемом да ли би председник Бајден требало да остане у председничкој трци, или да се из ње повуче.
Новинар Небојша Малић за РТ Балкан истиче да је Орбанова посета Трампу симболичног карактера, али то ипак много значи у свету који је опседнут симболиком. „Он тиме шаље сигнал да подржава Трампа у новембру и да се нада како ће он — ако се врати у Белу кућу — решити сукоб у Украјини који је Бајден почео. И то 2014, ако ћемо поштено.“
Малић додаје да због тога „није ни чудо да у Бриселу сикћу и реже и размишљају да опозову мађарско председавање ЕУ, што је потез без преседана. А само зато што Орбан није послушна пудлица, већ се понаша као премијер једне суверене земље“.
Идеја мађарског премијера да посети Трампа, ипак, није претерано изненађујућа, с обзиром да су њих двојица развили добар однос ток је Трамп био у Белој кући. Некадашњи амерички председник је Орбана раније назвао својим пријатељем, истичући и да је он урадио „одличан посао“ у својој земљи“.
„Виктор Орбан је у конзервативним круговима, чак и у Америци, виђен као европска верзија председника Трампа и они имају одличну комуникацију и срдачан однос који траје већ неко време. Орбан има легитимитет и са собом доноси одређену тежину озбиљног државника који може бити спона и одличан медијатор међу сукобљеним странама“, за РТ Балкан истиче Олга Раваси, председник Српско-америчке гласачке кампање и иницијатор кампање „Срби за Трампа 2020“.
Она подсећа да је Трамп у више наврата рекао да би он „зауставио братоубилачки конфликт Украјинаца и Руса, чак и пре него што уђе у Белу кућу“, као и да то док сукоба не би ни дошло да је он био председник, јер је имао јако добар однос са председником Путином.
„Он врло отворено сматра да Америка и Русија треба да имају партнерске односе. За разлику од мочварне дубоке ратнохушкачке државе, председник Трамп се не плаши таквих изјава и то и мисли, те је и то велика мировна порука коју он шаље Американцима о целом свету“, наглашава она.