„Ово питање је кључно“: Путин бацио светло на мировне преговоре са Украјином

Самит ШОС-а завршен је у Астани. Белорусија је званично примљена у организацију, шефови држава су разговарали о многим питањима и потписали више од 20 докумената. Руски председник Владимир Путин имао је серију билатералних састанака и дао важне изјаве о украјинској кризи.
О дијалогу са кијевским режимом
Пре поласка из Астане, Путин је одржао традиционалну конференцију за новинаре. Одговарајући на очекивана питања о украјинском сукобу, он је поново подсетио: Русија никада није одбила преговоре.
Путин је рекао да је прекид ватре на линији раздвајања немогућ до почетка мировних преговора са Украјином. Москва не може да прогласи прекид ватре у нади да ће друга страна предузети позитивне кораке, нагласио је он.
„Не можемо дозволити да непријатељ искористи тај прекид ватре како би побољшао своју позицију, да се наоружа, опреми своју војску путем присилне мобилизације и буде спреман да настави оружани сукоб“, рекао је Путин.

За прекид ватре Украјина мора да пристане на такве кораке по питању демилитаризације који би били неповратни и прихватљиви за Руску Федерацију.
Он је истакао да је Москва увек за преговоре, али сумња да се конфликт може решити преко посредника. Он је објаснио да је решавање сукоба преко посредника немогуће због чињенице да такав посредник вероватно неће имати овлашћења да потпише коначни документ.
Он је још једном подсетио да је власт у Кијеву нелегитимна.
Он је подсетио да је 2015. године Врховни суд Украјине ограничио председнички мандат на пет година.
„Нема разлога за продужење председничких овлашћења у складу са Уставом Украјине“, рекао је председник.
„Сва овлашћења треба да буду у рукама Ради, али она не преузима та овлашћења на себе. Зато је, полазећи од практичне ситуације, више мање бесмислено обраћати јој се“, закључио је он.
О ставу САД

Као што је познато, Доналд Трамп је обећао, ако буде изабран, да ће постићи мир до 20. јануара 2025. године.
„То што господин Трамп, као председнички кандидат, изјављује да је спреман и да жели да заустави рат у Украјини – ми то схватамо прилично озбиљно. Нисам упознат са његовим могућим предлозима како то планира да уради. И то је, наравно, кључно питање. Али не сумњам да он то искрено каже и ми ћемо то подржати“, уверио је председник.
Преговори о стратешкој стабилности захтевају „добру вољу“ од стране Сједињених Држава, а Вашингтон „или жели или не жели“ дијалог. Преговори о глобалној безбедности морају да сачекају резултате новембарских избора у Сједињеним Државама.
О ракетама
Сједињене Државе су се повукле из Уговора о нуклеарним снагама средњег домета и почињу њихову производњу.
„Ако се сећате, рекао сам да, с обзиром на то да су се САД повукле из тог споразума и најавиле да почињу са производњом, и ми сматрамо да имамо право да започнемо истраживачко-развојне радове, а у будућности и производњу. Спроводимо те радове истраживања и развоја, спремни смо да покренемо производњу. У принципу, већ смо дали одговарајуће инструкције индустрији“, рекао је Путин.
Како је додао, уколико Америка распореди своје ракете средњег и кратког домета у било ком региону света, Москва је спремна да одговори истом мером.
Реалност мултиполарног света

Самит ШОС-а био је још једна добра прилика за Путина да усагласи мишљења са партнерима. Први дан догађаја посветио је билатералним састанцима. Обраћајући се на заједничкој седници лидера земаља ШОС, Путин је рекао да је „мултиполарни свет постао реалност“.
„Шири се круг држава које се залажу за правичан светски поредак и које су спремне да одлучно бране своја легитимна права и традиционалне вредности“, оценио је руски лидер.
Управо је ШОС стуб светског поретка који се формира. Путин је указао на важну улогу организације у решавању украјинске кризе. Москва је спремна да узме у обзир идеје својих партнера.
„Русија се увек залагала за мирно политичко-дипломатско решење ситуације у Украјини – кризе која је настала као резултат апсолутно дрске политике Сједињених Америчких Држава и њихових сателита Средином јуна представили смо још једну опцију за решавање (сукоба у Украјини), која би, уколико би украјинска страна, а што је најважније њени западни спонзори, били спремни да је прихвате, омогућила да буквално одмах прекинемо борбена дејства, сачувамо људске животе и започнемо преговоре“, рекао је он.
На састанку у формату „ШОС плус“ Путин је подсетио да Кијев одбија дијалог.
„Урадили су то јавно, по директној инструкцији из Лондона, а значи, у то нема никакве сумње, и из Вашингтона, о чему украјински званичници говоре директно и отворено“, истакао је руски лидер.
Упркос томе, договори из Истанбула из 2022. „остају на столу и могу се искористити као основа за наставак тих преговора“.
ШОС се бави и различитим проблематичним регионима. То су пре свега Блиски Исток и ситуација у Појасу Газе.
„Историја је јасно показала неодрживост и контрапродуктивност појединачних покушаја, конкретно САД, да одвежу палестински чвор и одбијање да се спроведу одлуке УН, које јасно предвиђају стварање и мирну коегзистенцију две независне и суверене државе – Израела и Палестина“, рекао је Путин.

Генерално, питања у вези са обезбеђивањем евроазијске и глобалне стабилности „захтевају активно ангажовање ШОС-а и њених држава чланица, енергичну, усаглашену политику која узима у обзир тежње наших истомишљеника из редова земаља из редова земаља светске већине“.
„Чињенице говоре саме за себе“
Блиске економске везе у ШОС-у доносе очигледан профит свим чланицама асоцијације.
„Чињенице говоре саме за себе: на пример, просечан раст БДП-а земаља чланица наше организације у прошлој години износио је више од пет одсто, индустријске производње – 4,5 одсто, док је стопа инфлације била само 2,4 одсто. Трговински промет Русије са државама ШОС-а порастао је за четвртину“, навео је Путин статистичке податке.
Повећавају се и обрачуни у националним валутама – њихов удео у комерцијалним трансакцијама Москве са чланицама ШОС у прва четири месеца 2024. већ је премашио 92 одсто. Председник је подсетио на предлог Русије да се у организацији створи сопствени механизам плаћања.

Развијају се контакти у области науке и образовања. Конкретно, успешно ради Универзитет ШОС, који обједињује 77 универзитета из различитих земаља.
„Како јачају ауторитет и утицај ШОС-а, тако расте интересовање других држава и међународних структура за њене активности. И, наравно, морамо пажљиво размотрити цео солидан портфељ пријава оних који желе да сарађују са нама“, истакао је Путин.
Санкције коче глобални развој
Након самита усвојен је солидан пакет од 25 докумената, укључујући главну Астанску декларацију.
„У њој се наглашава да су све чланице ШОС посвећене формирању праведног мултиполарног светског поретка заснованог на централној улози УН, међународном праву и жељи суверених држава за обострано корисним партнерством“, објаснио је руски председник.
Декларација обухвата све области сарадње: од транспорта и логистике до борбе против трговине дрогом и тероризма.
Изнет је и општи став ШОС-а о једностраним санкцијама.

„Оне поткопавају мултилатерални трговински систем и ометају глобални одрживи развој. Државе чланице ШОС истичу да је једнострана примена санкција неспојива са принципима међународног права и да има негативан утицај на треће земље и међународне економске односе“, наводи се у документу.
Поред тога, на самиту је донета одлука о пријему Белорусије у ШОС, потписан је нацрт стратегије развоја организације до 2035. године и друга документа.
Партнери и посредници
И другог дана самита Путин је имао билатералне састанке. Разговарао је са в.д. председника Ирана Мухамедом Мохбером.
„Иранско-руски односи су заиста пријатељски и конструктивни. Сигуран сам да ће наши односи јачати независно од исхода избора у вашој земљи“, рекао је Путин обраћајући се Мохберу на састанку у Астани.
Исламска република се прикључила ШОС-у прошле године, а сада је на реду Евроазијска економска унија, где земља намерава да добије статус посматрача. Захтев је на разматрању, рекао је Путин и додао да га Русија подржава.

Путин је такође истакао да је робна размена Русије и Ирана ове године порасла за 14 одсто у поређењу са прошлом годином. Према речима руског лидера, приступи Русије и Ирана поклапају се по кључним питањима међународне агенде.
Мохбер је, са своје стране, пренео „поздраве и најбоље жеље од духовног вође Ирана Алија Хамнеја“, као и поруку: „Наши односи са Руском Федерацијом су толико дубоки и непромењиви да све промене у влади ни на који начин не утичу на те односе”.
Путин је разговарао и са катарским емиром Тамимом Бин Хамадом ел Танијем. Председник је захвалио саговорнику на „напорима који су усмерени на решавање питања хуманитарне природе“. Посебно је истакао улогу емирата у покушајима да се реши блискоисточна криза.
Ал Тани је истакао да ће његова земља наставити да обавља хуманитарни рад. Говорећи о Појасу Газе, он је указао на блиское ставове Русије и Катара – „Палестинска држава мора бити створена у границама из 1967. године“.

Подсећамо, поменути састанци са страним лидерима нису последњи на распореду руског председника у овом месецу. Путин ће 8. јула у Москви примити индијског премијера Нарендру Модија. Индијски лидер ће допутовати у дводневну посету Русији.