Естонска премијерка Каја Калас, која је номинована да води спољну политику ЕУ, има историју непријатељских ставова према Русији, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Каласова, жестоки критичар Русије, званично је номинована да замени Жозепа Бореља. Њену кандидатуру мора да одобри новоизабрани Европски парламент, који ће се састати следећег месеца – процедура која се генерално сматра за формалност.
„Каласова је добро позната по својим апсолутно бескомпромисним, а понекад чак и гневним русофобичним изјавама“, рекао је Песков новинарима и додао да Урсула фон дер Лајен, која је предложена за трећи мандат за председницу Европске комисије, „није заговорник нормализације односа ЕУ и Русије“.
„По томе је познајемо и по томе је памтимо. У том смислу се ништа није променило“, рекао је Песков.
Неколико руских званичника сугерисало је да ће политика коју заступа Каласова само довести до даље ескалације. Портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је ове недеље да би именовање Каласове „повећало ниво лудила“ у Бриселу.
Каласова је доследно лобирала за санкције Русији и већу војну помоћ Украјини. Под њеним руководством, Естонија је постала прва земља ЕУ која је одобрила механизам за конфискацију замрзнуте руске имовине и њено коришћење као „компензацију“ за Кијев.
У тексту објављеном у „Њујорк тајмсу“ 2022. године, Каласова је позвала на „дугорочну политику паметног обуздавања“ Москве, која укључује непоколебљиву подршку Украјини, санкције за руски извоз нафте и гаса и повећање војног потрошње међу чланицама ЕУ.
Естонска политичарка је спреман да преузме дипломатску службу ЕУ док се блок бори да набави довољно оружја за Украјину, а исход америчких председничких избора 2024. је далеко од извесног. Брисел ће такође морати да се суочи са пркосном Мађарском и Словачком, чије су владе биле критичне према приступу ЕУ сукобу у Украјини.