Александар Роџерс: ПОСВАЂАЈТЕ СЕ, ИНАЧЕ ВАС НЕЋЕМО ПОБЕДИТИ!

Ко још верује да у САД постоје моћни и подмукли мудраци који креирају лукаве дугорочне планове? Не устручавајте се, јавите се, планета треба да зна ко је њена срамота…
И тако, наслови украјинских „вести“ су просто невероватни: „Кина је променила страну“, „Кина ударила с леђа“, „Кина није оправдала очекивања“, па чак и „Кина је издала“.
Речи „деменција“ или „лудило“ не преносе тај интензитет страсти.
Зашто су дебили уопште одлучили да Кина може „прећи на страну Украјине“ (читај „Запада“)? Наведите барем један прихватљив разлог осим „читав свет је са нама“.
Ни њихове западне газде нису ништа мање тупоглаве.

Ситуација је следећа: арогантни Сакси (САД и УК) званично сматрају Кину, Русију, Иран, Венецуелу, Сирију, Северну Кореју и низ других земаља својим непријатељима. Конкуренти, противници, опоненти, још десетак речи ради замагљивања, али у суштини – непријатељи. Постоји цела листа земаља, али на врху су Кина и Русија.
То је наведено у њиховим законима, у наративима њихових „тинк танкова“, у њиховим доктринарним и програмским документима, у њиховим приручницима за акцију и сервисним упутствима. О пропагандној реторици да и не говоримо.

По њима, Русија је сувише сиромашна, па је треба опљачкати, а Кина је сувише заостала, па прети да их отера са свих тржишта. Ако вам се учинило да у оба случаја ту постоје неке унутрашње противречности, онда вам се није учинило.
САД, Британија и њихови сателити желе да униште Русију и Кину, да нас поделе на парчиће, да нас у развоју врате у прединдустријску еру итд.
У исто време, они нам кажу: „Хеј, шта то радите, одлучили сте да се удружите против нас? Не, то није фер, него се посвађајте! Иначе вас нећемо победити!“
И онда разни блинкени, нуландове, хелене, урсуле и остали дегенерици путују шест месеци и очајнички покушавају да убеде Кинезе да не буду пријатељи са Русијом.
Пазите: док истовремено напумпавају Тајван оружјем и синофобијом, док покушавају да окрену суседе Кине против ње, док упадају у кинеске територијалне воде својим бродовима и намећу трговинска ограничења и царине на кинеску робу.

Плус у интерној реторици у свим америчким медијима: „Кина је непријатељ! Морамо да повећамо интензитет конфронтације.”
Али у исто време, до последњег су чврсто уверени да ће у понечему успети – да убеде, да изврше притисак, да замуте. Иначе не би покушавали, логично?
То вам је реторика нивоа: „Слушај, моја жена је стара, дебела и страшна. А твоја млада, лепа и здрава. Хајде да се променимо, иначе ћу се увредити“.
И Украјинци и њихове газде су до самог краја уверени да ће успети. И, што је најсмешније, они су заиста увређени.
Додајте томе још и магијско размишљање нивоа: „Ако у нашим медијима напишемо да се нисмо усрали, онда нико неће приметити да нам је задњи део панталона браон“.
Као што је други највећи мислилац нашег времена (после Кличка) Бајден рекао: „Ми нисмо јаки само примером наше снаге, већ и снагом нашег примера.“ Не питајте ме шта је мислио. Очигледно и његов спичрајтер има деменцију. Екстремни инфантилизам.

Хајде да не признамо да је Кина прва економија на свету. Хајде да не признамо да је Русија четврта економија на свету. Очи смо затворили, ништа се не дешава.
Или као Бајден и демократе, који чврсто верују да само треба да стрпају Трампа у затвор – и разлози за Трампову појаву и популарност ће такође нестати. И Републиканска партија ће се распасти, и економија ће процветати, и радници ће у уредним колонама марширати на геј параду поноса.
Аналогно: „Ако Путин негде нестане, 150 милиона Руса ће одмах хтети да дође под спољну америчку контролу и да нам бесплатно преда све своје ресурсе“. Или: „Чим Си нестане, сви Кинези ће одмах опет постати зависници од опијума и диринчити за дозу и шољу пиринча“.
Не, неће бити тако.

Можда ће уместо смиреног љубитеља закона Путина доћи помало нервозни Медведев (шалим се).
Исто тако, ако Зеленског назовете „демократом“ бар две стотине пута, то га неће спречити да буде крвави узурпатор власти који је забранио опозиционе странке, отказао изборе и физички истребио неистомишљенике.

Реалност се уопште не мења помоћу нечијих жеља и wishful thinking.
А магијско мишљење, чак и ако је изражено у форми гностичког окултизма, ипак неизбежно води деградацији и поразу.
Надам се да нема потребе да објашњавам зашто.
Не, нама се не супротстављају високоинтелигентни, лукави стратези, већ инфантилни дегенерици. И то је сурова реалност.

(Телеграм канал А. Роџерса; превео Ж. Никчевић)