Крутиков: Руска војска се креће на запад – на стратешки калибрисан начин

РУСКЕ трупе су ослободиле село Клешћејевку, за које су се борбе водиле од лета 2022-ге.

То на војном плану није тек заузимање још једног малог насеља. Заузимање Клешћејевке има импликације на напредовање руских трупа у целини у Донбасу – па чак и шире.

Према најконзервативнијим проценама, у сталним покушајима да пробију Клешћејевку и продру до Бахмута (Артјомовска), Оружане снаге Украјине изгубиле су 7-7,5 хиљада људи.

Премного за тако мало подручје.

Поред тога, насеље је добило и надимак „Шредингерово село“, пошто ту није остало читаве зграде – од њега су остале само координате на мапи, а кључну улогу имају две узвисине на северу (215,7) и југозападу ( 223.3). У самом селу нема склоништа, па је безмало годину дана цело подручје било у сивој зони.

Међутим, главна ствар није у заузимању рушевина Клешћејевке, већ што су руске трупе добиле приступ на поменута две узвисине. Контрола над њима значи контролу над читавом територијом уоколо на десетине километара.

Даље на западу само су поља у којима украјинске оружане снаге немају никаква утврђења. На северозападу – 25 км у директној видљивости је Часов Јар, који је потпуно под ватром са ових узвисина.

Једина одржива линија одбране западно од Клешчејевке може бити само канал Северски Донец – Донбас, који на северу пролази кроз Часов Јар.

Сада су се Оружане снаге Украјине повукле од Клешћејевке на западну обалу канала, остављајући простор ширине пет до седам километара.

Ово ће, међутим, бити изазов за Оружане снаге РФ, пошто је напад директно на канал кроз отворена поља незгодан задатак. Истина, за разлику од Часова Јара, тамо нема озбиљних утврђења или минских поља.

Све у свему, `рупа` у одбрамбеним положајима Оружаних снага Украјине протеже се у ширини до 25 км од Красног (Ивановског), на северу код Часова Јара, до Курдјумовке на југу. На неким местима украјинске позиције уопште не постоје.

Фронт `кључа` и тамо где дуго није било померања, од Северска до Старомјорског на југу. Зато Оружане снаге Украјине немају чиме да ликвидирају пробој западно од Клешћејевке.

Украјинцима су за блокирање руског напредовања западно од Клешћејевке потребне најмање три комплетне бригаде.

Украјинска од три батаљона броји око 2,5 хиљада људи. У теорији, током маневарске одбране, регуларни батаљон (а не појачана батаљонска група) добија одговорност за 10 км дуж фронта и три километра у дубину.

Од Часова Јара на северу до Курдјумовке на југу нема никаквих утврђења, осим канала као природне баријере. Сходно томе, потребне су три бригаде само да физички затворе ту деоницу. Међутим, Оружане снаге Украјине тренутно немају те три бригаде. Јер, немају ни артиљеријску резерву, нити поседују маневарске оклопне групе.

Уосталом, Кијев није на харковски фронт пребацио ни једну комплетну бригаду, већ 8-10 комбинованих батаљона, насталих или од разбијених јединица код Купјанска или Херсона.

Јединице које бране Харков су „полубригаде“ и „полубатаљони“ мешовитог састава.

Оружане снаге Русије већ неколико дана врше разминирање на низу праваца западно од Белгорода и тако отварају пут за продирање према украјинском граду Суми. Управо то приморава Оружане снаге Украјине да новоформиране бригаде држе у близини Чернигова.

Непријатељ улаже огромне напоре да истовремено стабилизује ситуацију западно од Авдејевке. Тамо су распоређене украјинске резерве, али руске трупе настављају напредовање.

Нетајлово и Уманскоје су већ заузети. Пришли смо Јаснобродовки. Из Очеретина смо напредовали на све стране.

Следећа на удару биће Карловка, где Оружане снаге Украјине ужурбано пребацују јединице са херсонског и запорожског фронта.

Иза Карловке, украјинске оружане снаге такође немају организоване линије одбране, она је последња тачка такозване треће одбрамбене линије западно од Авдејевке.

Напредовање на фронту западно од Авдејевке може се наставити ка Селидову и Покровску (Красноармејску), које украјинске Оружане снаге сада покушавају да претворе у утврђене области.

Главни циљ ће ипак бити Константиновка, велико насеље које географски припада Краматорско-Славјанској урбаној агломерацији.

Главна линија снабдевања групе Оружаних снага Украјине у Часовом Јару сада пролази кроз Константиновку.

Могуће је да ће се догађаји у самом Часовом Јару развијати брже од кретања ка Константиновки јужније преко канала.

Пробој у Клешћејевку први је резултат стратегије општег притиска на Оружане снаге Украјине са циљем урушавања фронта.

Оружане снаге Русије су на ту стратегију прешле од ослобођења Авдејевке.

Све акције дуж целе линије додира су системске природе и усмерене су на главни циљ: стварање предуслова за слом непријатељског фронта. Све остало, укључујући стварање тампон у близини Белгорода или ослобађање појединих насеља, само су повезани локални задаци.

Главно је лишити непријатеља борбене способности дуж већег дела линије додира.

У том контексту, Клешћејевка је први корак. Други може постати Красногоровка, пошто ће се са падом тог ојачаног утврђеног подручја на нашем удару наћи велики део фронта. Украјинцима то прети губитком Торецка и Њујорка. А то ће подразумевати аутоматско напуштање нових позиција на каналу и изван Часовог Јара.

Наставак пробоја од Очеретина и уопште на запад од Авдејевке значиће повлачење украјинских оружаних снага до великих урбаних агломерација.

Догађања на линијама борбеног додира могу почети да попримају карактер домина које се руше.

Непријатељ још има борбену способност. Тешке борбе се настављају на свим кључним правцима.

Али, руска војска се креће на запад – и то на стратешки калибрисан начин.