Александар Дугин за „Глобал тајмс“: Изгубили смо Запад, али смо открили остатак света

Уочи посете руског председника Владимира Путина Кини, руски филозоф и политички аналитичар Александар Дугин дао је интервју за кинески лист „Глобал тајмс“, у коме је оценио тренутне односе и сарадњу Кине и Русије.

Недавно се Дугин придружио кинеским друштвеним платформама, путем којих интензивно контактира са истакнутим кинеским научницима.

Дугин је, поводом посете руског председника, најпре истакао да ова посета, као прва после Путинове инаугурације, има огроман симболички значај. Иза ње стоји много више него што се види на први поглед – жеља за стварањем мултиполарног света.

Кина није само део западног капиталистичког, либералног система. Она га је, на неки начин, већ напустила. Кина је, истиче Дугин, већ постала сасвим независан пол, потпуно суверена „држава цивилизација“, која данас представља стуб мултиполарног светског поретка.

Други стуб мултиполарности је Русија, сматра Дугин. Данашњи свет више није униполаран, а епоха западне хегемоније над светом је завршена.

Придружујући се Кини и Русији, друге земље и региони стварају „мултиполарни клуб“, који чине Индија, исламски свет, Африка и Латинска Америка.

Ако Запад прихвати мултиполарност, истиче Дугин, он може да учествује у изградњи мултиполарног света, јер овај „клуб“ није усмерен против Запада. Али, уколико Запад настави да се супротставља мултиполарности, Русија ће бити принуђена да се бори против оваквих хегемонистичких покушаја.

Много пута раније смо видели да Запад, тврди Дугин, инсистира на „светском поретку заснованом на правилима“. Међутим, када постоји контрадикција између ових „правила“ и западних интереса, они једноставно промене своју позицију.

На пример, када је Кина почела да брзо напредује на глобалном тржишту, неке западне земље су наметнуле протекционистичке мере против Кине. Запад мења „правила“ како би она служила њиховим интересима.
Кинески и руски одговор на западну глобализацију

Дугин сматра да управо Кинези имају драгоцено искуство са Западом, које је стекла као земља која је каснила у развоју. Током реформи, Кина је искористила све предности глобализације и ојачала моћ Комунистичке партије Кине (КПК), а ови елементи су гарантовали Кини стабилност.

Међутим, наставио је Дугин, руска искуства са глобализацијом била су сасвим другачија. У њему је Русија изгубила систем политичке кохезије, укључујући и контролу над Источном Европом. Варшавски уговор је распуштен и уступљен НАТО-у. Русија је, закључује руски филозоф, прихватила све западне системе вредности.

Заправо, Русија је током 90-их изгубила све. То су два различита искуства. Кинески одговор на глобализацију, тврди Дугин, био је много бољи. Данас можемо да се дивимо мудрости кинеског премијера Денг Сјаопинга и КП Кине.

Када је Путин дошао на власт, сматра Дугин, почео је да постепено обнавља руски суверенитет. Сада је Русија одсечена од Запада и његове глобалистичке економије али није изгубила ништа. Заправо, Русија је поново открила да није сама.

Постоји много партнера, попут Кине, исламског света, Индије, итд, који су спремни да сарађују са Русијом. Русија је открила и земље Африке и Латинске Америке. Русија је изгубила Запад, али је открила оно што се на Западу све до недавно називало „остатком човечанства“.

Како је додао Дугин, он лично веома поштује модерну Кину и кинеску традицију. Недавно је руски филозоф написао књигу „Жути змај“, посвећену кинеској цивилизацији.

Руски аналитичар сматра да Русија и Кина треба да продубе пријатељство две земље, које представљају две велике државе цивилизације. Некада, током 90-тих, Дугин је имао погрешно мишљење о Кини, јер је мислио да ће она, улазећи у процесе глобализације, издати своје социјалистичке идеје и кинески суверенитет.

После посете Кини 2000, руски мислилац се предомислио: „Данас имам потпуно другачије мишљење о Кини. Што више упознајем Кину, све више јој се дивим.“