Детаљни план за смак света: Најбоље ће проћи они које атомска бомба одмах дезинтегрише

Британски таблоид „Дејли мејл“ саставио је детаљан опис како ће свет изгледати после лансирања нуклеарних пројектила, на основу разговора са америчким политичарима, инжењерима, научницима, војницима, експертима за кризни менаџмент, аналитичарима, члановима хитних служби и других који на овим сценаријима раде деценијама.

Према тим сценаријима, будући да Пентагон важи за главну мету евентуалног нуклеарног напада, први на удару биће Вашингтон на који ће пасти термо-нуклеарна бомба од једне метагоне, рекао је Ендру Вебер, бивши саветник америчког министра одбране за нуклеарне, хемијске и биолошке програме. Тај напад значио би почетак нуклеарног рата глобалних размера и врло вероватан крај света у року од неколико сати.

Детонацију термонуклеарне бомбе прати блистава светлост и врелина која је четири до пет пута виша од температуре језгра Сунца. Та топлота дезинтегрише бетон, метал, камен и људе. Пентагон и сви и све у њему биће претворени у прах у року од неколико секунди.

Врели талас ће се онда брзином светлости проширити неколико километара у сваком правцу, спрживши све пред собом. Они у Вашингтону који буду имали несрећу да преживе експлозију, имаће опекотине трећег или четвртог степена које нико неће моћи да им залечи будући да се већина специјализованих болница налази у релативној близини Пентагона и центра града који више не постоје. Процењује се да ће у року од неколико секунди, милион људи наћи на удару термалне радијације и да ће 90 одсто њих умрети.

Удар од бомбе биће јачи од најснажнијих урагана и однеће све пред собом. Пола минута касније, створиће се препознатљиви облак у облику печурке и смртоносни усисни моменат када ће аутомобили, људи, бандере бити усисани у центар инферна и спаљени.

После једног минута, печуркасти облак ће се проширити и подићи високо у тропосферу одакле ће радиоактивне честице прекрити Земљу. У том тренутку, мање од два минута после детонације, више од милион људи је мртво, а експерти упозоравају да ће тек тада почети прави пакао.

Пожари ће избити свуда, гасоводи ће експлодирати, хемијске фабрике, резервоари, пећи… створивши ватрену стихију која ће прождрати све пред собом, путеви ће се топити а срушене зграде биће претворене у џиновске рерне. Угљендиоксид ће се увући у пукотине, подруме, метро станице и угушиће оне који су преживели. Град Вашингтон ће нестати.

Осам, девет минута касније, двадесетак километара од „нулте тачке“ (Пентагона у овој симулацији), преживели неће знати шта им се догодило. Десетине хиљада њих умреће од оштећења плућа, птице ће мртве падати са неба. Неће бити струје, телефона, хитних служби, интернета, пумпе за воду неће радити.

Ниво радијације ће у том пречнику бити смртоносан. Они који некако успеју да избегну смрт од судара, ударног таласа и пламене олује, биће сасвим сами и препуштени себи.

Бивши директор Федералне агенције за ванредне ситуације Крег Фугејт каже да је њихова једина нада за преживљавање да науче како да „самопреживе“. Тиме почиње борба за храну, воду…

Како и зашто амерички научници у области одбране знају ове ствари и то са великом прецизношћу? Како америчка влада зна толико чињеница у вези са нуклеарним последицама?

Одговор је гротескан као и сама питања јер се, свих ових година, од завршетка Другог светског рата, америчка влада припремала и увежбавала планове за општи нуклеарни рат. Трећи, нуклеарни, рат који ће гарантовано оставити најмање две милијарде мртвих, закључује „Дејли мејл“.