Ратна технологија менталног ратовања коју развијају САД и НАТО део је тоталног рата против људске свести, а једина права одбрана против свега тога је врло чврста духовна утемељеност, сматра политиколог Александар Павић.
„И зато је то још један од разлога зашто су Руси схватили колико је важно сачувати цркву, јачати цркву и духовност и развијати механизме отпора свему што разбија духовност. У ствари, отпор према сада већ отвореном сатанизму, јер на крају крајева, у основи тог западног менталног рата јесте сатанизам.
Сатана јесте отац лажи и све је то постало врло огољено. Реч је о сукобу добра против зла, кад сведемо ствари у најједноставнију терминологију“, каже Павић за Спутњик.
САД и НАТО: Ментални пораз важнији од територија
Војни стручњаци САД и НАТО почели су да воде ментални рат са потпуно новим врстама наоружања, написао је саветник министра одбране Русије Андреј Иљницки за часопис „Арсенал отечества“.
Иљницки сматра да се данас природа и садржај војних операција радикално мењају, па пораз менталне сфере противника постаје важнији од контроле његових територија.
„Ментална сфера постаје област операција НАТО, односно њихов најважнији оперативни домен. Војници САД и НАТО су добили задатак да пређу са информационе на когнитивно-психолошку доминацију као одлучујући фактор коначне стратешке победе над непријатељем“, наводи Иљницки.
Како је истакао, нове технологије когнитивно-менталне доминације развијају се на универзитетима Харвард и Принстон, у Команди за цивилне послове и психолошке операције америчке војске, Центру за иновације НАТО и Заједничком центру борбених дејстава у области информационих операција Министарства одбране САД.
Иљницки сматра да је у условима оваквог цивилизацијског рата са Западом руском друштву потребан заједнички поглед на свет и идеологије и да духовни, вредносни темељи руске политике морају бити примарни.
Рат против свести сопствених грађана
Американци и НАТО баве се технологијама менталне манипулације већ деценијама, а по ономе како Руси дају акценат том проблему, да мора да се реформише идеологија, поглед на свет и да се омеђи заједнички духовни простор, то нам јасно говори о каквом се нападу ради, истиче Павић.
„То је духовни напад који се делимично лансира преко пропаганде западних влада, а највише преко њихових медија који у ствари манипулишу свешћу конзумената и манипулишу информацијама. Од селективног објављивања информација преко отворене цензуре до операција ПСИОП-а које се редовно врше према становништву. Чак не само према земљама које на Западу сматрају непријатељским него и према сопственом становништву, како би изградили консензус за оно што раде другима.“
Ту врсту манипулације, односно науку маркетинга и манипулисања људском свешћу и перцепцијама почео је да усавршава Едвард Брернајз од двадесетих година прошлог века, а у међувремену се то на Западу развило до невероватних размера, додаје Павић.
Гебелс је одојче за западне пропагандисте
А пре Бернајза, Рандолф Херст и америчка жута штампа увукли су Америку у рат против Шпаније још крајем 19 века тако да су пре Гебелса развили технике манипулације свешћу. А Гебелс је те технике развио до неких нових величина поготово у смислу флоскуле да хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, сматра Павић.
„Али ови данашњи пропагандисти су га стварно превазишли зато што, прво имају много више инструмената на располагању. Сада имају и много већи опсег, цела планета може да им буде мета, технологија је много напредовала од тада и сада се већ ради на томе не само споља. Имамо манипулисање не само визуелним ефектима и лажним вестима, него и манипулацију самом свешћу, слањем сублиминалних порука, коришћењем вештачке интелигенције и једноставно, Гебелс делује као одојче у односу на данашње западне пропагандисте.“
Не могу испоручити гранате, а камоли непријатеље претворити у зомбије
С друге стране, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ др Срђа Трифковић сматра да је прича о технологији менталне доминације помало сензационалистички презентована и да још нема ни говора о неком озбиљном начину манипулисања психом противника.
„На неки начин још је валидна Сун Цуова максима од пре 2.500 година – ако познајеш себе и противника, немаш чега да се плашиш. Способност утицаја на психу противника у ситуацији где саме земље НАТО имају проблема да регрутују иоле пристојне кадрове у своје оружане снаге делује ми како комично, тако и сензационалистички. Мислим, свака част извору али не треба придавати велики значај способности Запада да овладава неким новим сферама кад видимо да чак ни у врло приземној сфери испоруке артиљеријских граната и оклопних возила Украјини нису дорасли изазову.“
О менталном ратовању је писано и раније и нема сумње да су неке паре и издвојене за истраживања, додаје Трифковић.
„Међутим ту није направљен никакав значајан продор у смислу да можете да претворите противнике у зомбије који губе мотивацију или нису више свесни себе. У ствари, ништа ново под капом небеском, таквих је програма било још далеких педесетих година. Али колико је мени познато, није направљен никакав битни иновативни продор па да сад можемо о томе да говоримо као нечем што је вредно посебне пажње или контрамера“, закључио је Трифковић.