Запад прети да ће слати трупе у Украјину: Блеф или најава трећег светског рата?

Занимљиво је да човек који је дуго говорио да је НАТО клинички мртав, сада наједном удара у звона за буђење и ратне добоше, оцењује дипломата Живадин Јовановић, коментаришући најновију изјаву француског председника Емануела Макрона да није искључено да ће Запад слати трупе у Украјину, иако о томе тренутно нема консензуса.

Јасно је да Русија на тако нешто не би седела скрштених руку, па би слање западних војника ка истоку практично била објава трећег Трећег светског рата. Да ли је НАТО заиста кадар да планету уведе у глобални крвави сукоб или су Макронове речи само блеф?

Упркос томе што је и словачки премијер Роберт Фицо јуче упозорио да Запад иде ка доношењу најгоре могуће одлуке у вези са ситуацијом у тој земљи, Јовановић за РТ Балкан наводи да верује да су Макронови бојни покличи заправо само празне приче, а ова изјава француског председника „екстремистичка жеља која нема покрића у реалним односима у Алијанси“.

„Овде се пре свега ради о реакцијама на неуспех украјинске војске и фамозне контраофанзиве у протеклој години, а Запад сад покушава да надокнађује нешто што је пропуштено у прошлости и попуни празнину насталу услед прекида америчке помоћи због блокаде у Конгресу. У питању је оштра реторика која треба да засени то што се ситуација не одвија по плану и да губе у Украјини“, указује Јовановић.

Он не може чак ни да замисли да западне трупе крену ка истоку јер то је, како оцењује „нерационална и неоснована политика“.

„Не верујем да иза таквих изјава стоје стварне одлуке да се НАТО земље директно, живом силом укључе у сукобе у Украјини. Апсолутно не мислим да се око тога може постићи консензус јер јасно је да се НАТО већ поделио и да се још дели и да тамо нема могућности за сагласност. Питање је да како ће слабљење подршке Зеленском утицати и на досадашњи ниво подршке, тако да је невероватно да се то појача и повећа“, закључује Јовановић.

Генерал Митар Ковач Макронове изјаве види као показатељ да Запад лута и да се боји суштинског пораза и војне капитулације Украјине која би у веома тешку позицију ставила и НАТО и ЕУ, највеће покровитеље Кијева.

„Не верујем да ће доћи до консензуса да НАТО пошаље трупе, већ сам склонији мишљењу да до слања западних војника може доћи у ограниченом смислу, односно да део земаља може да прихвати да даје контигенте и да служи као појачање украјинским оружаним снагама. То не би било на фронту према руској војсци, него би они вероватно могли да запоседну одређен део територије Украјине и тако чувају њену државност и спрече потпуну капитулацију украјинске војске и Украјине као државе“, указује Ковач.

Та „авантура“ западних земаља, према његовим речима, никако не би подразумевала нападе на Русију. Ако би НАТО контигенти ушли у Украјину, они би ту, како Ковач верује, само „спасавали шта се спасити може“.

„Ако би се дозволио отворени сукоб са руском војском и отвореније учешће европских НАТО чланица у конфликту, сигурно је да би Руска Федерација била принуђена да у некој фази употреби и тактичке нуклеарне пројектиле“, указује Ковач.

То би, каже наш саговорник, било оправдано и са становишта руске безбедности, али због мира у Европи.

„Мислим да је велики неморал европске политике, да дозволе да се европски део НАТО-а укључи у класичан конвенционални рат после две године рата исцрпљивања. Таква поданичка европска политика под утицајем САД морала би да сноси огромне последице таквог неодговорног понашања према европској безбедности“, закључује Ковач.

Макронова готово потпуно отворена претња трећим светским ратом изненадила је и великог познаваоца прилика у Француској, Душана Гујаничића са Института за политичке студије.

Овакву изјаву Гујаничић оцењује као „најблаже речено несмотрену, а неко би рекао и радикалну и лудачку изјаву„.

„Назвао бих ово комбинацијом лажног бусања у прса, неразумевања ситуације и кратковидости. И сам француски председник је свестан да таква опција нема једногласност украјинских савезника. Чак ни кад упоредимо рат у Украјини са агресијом на Југославију, која је била много мањи  противник за НАТО – јасно је да ни тада није било приближно подршке за једну тако ултрарадикалну акцију“, указује Гујаничић.

За њега нема сумње да ће се Макрону лупање у ратне добоше обити о главу – штета ће бити и средњорочна и дугорочна, а можда и краткорочна која ће се одразити на изборима за ЕУ за четири месеца. Иако, нашег саговорника не би чудило ни да се француски председник „врати“ неколико корака уназад и покуша да релативизује своју изјаву.

„Наштетио је и самој Француској на спољном плану, али и самом себи. За њега ни у самој држави није стабилна ситуација. Он нема стабилну већину, многи закони које је усвојио су веома непопуларни и значајни слојеви становништва се буне због мера његове владе. Кад све то саберемо јасно је да он ради оно што раде и многи други политичари – кад им не иде добро на унутрашњем плану, желе да покажу своју снагу на спољнополитичком плану“, закључује Гујаничић.