БЕРЛИНСКИ ЧВОР СВЕ ЗАМРШЕНИЈИ: Рецесија се продубљује, БДП ће и даље падати, али помоћ Кијеву није упитна

ДОК немачки војни званичници убрзано спремају нову стратегију која, како је најављено из кабинета канцелара Олафа Шолца, први пут од Хладног рата, треба, почетком марта, да представи оперативни план за деловање Берлина у случају великог сукоба у Европи, на готово свим фронтовима у земљи, „експлодирају“ објаве штрајкова.

Најављена је обустава јавног превоза, трактори и даље излазе на саобраћајнице, машиновође размишљају о поновном заустављању возова, а грађани сваког викенда протестују против десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), тражећи да се ова партија забрани. На нови прекид рада, већ сутра, позвали су и синдикати авио-превозника, а јуче су у штрајк упозорења ступиле и универзитетске клинике широм земље.

У њима је пацијентима пружана само ограничена нега, јер лекари настоје да појачају притисак на надлежне који су запели у преговарању. Спор на релацији Берлин – престонице савезних покрајина, увезао се у чвор и бели мантили покушавају да га одреше. Безмало све бранше у производњи и услугама сматрају да је понашање државе прелило чашу, јер док грађани муку муче са скоковима цена и инфлације, падом стандарда и вртоглавим растом трошкова живота због папрених енергената, власти не одустају од огромне помоћи Украјини.

Немачке федералне власти имају притом велики проблем на плану економије која се крајем прошле године наново „смањила“. БДП је у четвртом кварталу пао у односу на трећи, па је тренд одавно силазни и доноси главобољу Шолцу.

Лане је највећа европска економија пала у благу рецесију, подсећају тамошњи медији, али за ову годину прогнозе су црне. Тешку 2024. очекују и многи економисти, а неки не искључују даљи пад БДП током читаве године.

– Постоје владине мере штедње, али су ту и стални штрајкови машиновођа и прекиди у ланцима снабдевања, као резултат војног сукоба у Црвеном мору – каже Карстен Брзески, главни економиста немачке ИНГ банке.

Штрајковало на хиљаде лекара

СИНДИКАТ Марбургер Бунд позвао је више од 20.000 лекара из 23 државне универзитетске болнице широм земље да ступе у штрајк упозорења, тражећи 12,5 одсто више плате за лекаре и побољшање услова рада. Услови рада у универзитетским болницама штете нези пацијената, оцењује Ханс Мартин Воленберг, први председник Марбуршке федерације Доње Саксоније. Основна плата за лекаре са дужим радним временом између 200 и 600 евра испод зараде њихових колега у регионалним болницама.