Паре и(ли) нацистички идеали – па удари на Русе

Број странаца који су се добровољно пријављивали да ратују за Украјину почео је да се расипа када је плата почела да опада, а број жртава да расте. Монетарни систем је за Запад синоним за систем вредности и на њему почивају ратне и мирнодопске активности. Постоји, наравно, и мањи број идеолошких бораца који гину за неонацистичке идеале Азова.
Овако генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, коментарише појаву да је број добровољаца који се пријављује за војску Украјине све мањи и мањи. Он објашњава да, не рачунајући специјалце који са Запада долазе у Украјину на основу службене дужности, остатак војске чине људи који долазе добровољно тако што узму неплаћено одсуство или замрзну радни стаж у матичним земљама.
Њихов основни мотив, каже, јесте зарада. Идеолошка опредељења, борба за вредности западног друштва и глобалистичку идеологију нису на првом месту и тек се можда код понекога могу наћи у позадини намера.

Морамо, када говоримо о систему вредности, поћи од тога да на Колективном Западу највиши мотив и основна вредност у индивидуалном смислу јесте новац. На томе почивају и мирнодопске и ратне активности. Са друге стране, део специјалаца на простору Украјине и долази из западних војски на основу службене дужности из обавештајних структура специјалних јединица, преобучени у украјинске униформе, рекао је Ковач за Спутњик, коментаришући извештај Министарства одбране Русије о ликвидацији француских плаћеника.
Оно што је интересантно, каже он, јесте то да од самог почетка када је руска војска уочила постојање великог броја добровољаца који се боре у јединицама на извршном нивоу, има доста и штабова који су међусобно повезани, од тактичких оперативних јединица, па до стратегијског нивоа. Постоје и информације, додаје Ковач, да је и Америка у састав својих оружаних снага уврстила штаб због потребе сталних комуникација са украјинским оружаним снагама и њиховим генералштабом.

Нацистички идеал
Ковач сматра да у односу на плаћенике који долазе по своје „дневнице“, мањи број људи креће у рат због неонацистичких идеала. Они долазе из западних земаља попут Француске, Енглеске, Немачке и не треба уопште покретати питање да ли их има. Неонацистичке прозападне формације су ту од самог почетка и преко Азова или Ајдара ступају у директну везу са украјинским оружаним формацијама.
Број оних којима је новац битнији од идеологије Степана Бандере далеко је већи, али се и њихов број временом смањио, говори Ковач.
Било је на почетку, а и касније у току рата, па све до Нове године доста долара, тако да су плате вртоглаво расле, а број плаћеника се и поред губитака одржавао. Међутим, сада већ знатно пада број људи који долазе из иностранства, јер су ипак до њих дошле информације са ратишта о броју жртава, односно схватили су чињеницу да многи страдају.

Имају ли Руси плаћенике?
Када је реч о руској војсци, говори Ковач, у њој је такође дошло до промена. Она није више инфериорна у односу на социјални статус и примања у односу на западне војске. Напротив, војничке и официрске плате су далеко веће од оних у западним војскама, када се узму у обзир цене и трошкови живота у Русији. Ипак, Ковач напомиње да новац нема много везе са разлогом због којег Руси ратују.
То никада није био основни мотив руског народа, нити су на основу новца одлучивали да ли ће се борити за отаџбину или не. То је константа и тако је и дан данас, а вероватно је последица система васпитања и образовања, од вртића, па до служења војног рока. Када је реч о странцима у руским редовима, ради се о томе да је народ у глобалном свету препознао основну одредницу, односно да ово није украјинско-руски рат, већ глобални конфликт који је украјинско-руски само у оружаним димензијама, док је вредносном смислу то заправо сукоб цивилизација између идеологија глобализма и суверенизма. Из тог разлога постоји доста добровољаца и у руској војсци, пре свега из словенских земаља, али и земаља Азије, који желе да учествују у борби за тај систем вредности, закључио је Ковач.