Украјина и обећана брзина интеграција: Како је Европска унија опалила нови шамар балканским земљама

Европски савет „потврдио је пуну и недвосмислену посвећеност чланству Западног Балкана у Европској унији“ и позвао на убрзање процеса придруживања овог региона, али и донео одлуку о отварању приступних преговора са Украјином и Молдавијом, а Грузији доделио статус земље кандидата.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Митић, за РТ Балкан каже да закључци самита ЕУ представљају јавно понижење земаља кандидата и потенцијалних кандидата на Западном Балкану.

„Видели смо да је цео смисао одлука био да се одобри почетак преговора са Украјином. Та одлука у вези са Украјином је последица чињенице да ЕУ – која је угурала Кијев у сукоб са Москвом, а сада покушава да се извуче – нема више адекватне инструменте за војно супростављање Руској Федерацији, односно за војну помоћ Кијеву. У недостатку те помоћи, иде се на ‘план Б’, а то је да се Украјини одобри зелено светло за чланство, чија је перспектива апсолутно нереална, чак и под највећим притиском Вашингтона“, наводи Митић.

Он истиче да Украјина, „не само да је разорена и дисфункционална, са унакаженом привредом наслоњеном на вишедеценијску корупцију, већ је и то земља чије се коначне границе не знају„.

„Дакле, у самом старту, ЕУ крши своје основне принципе. Годинама су причали како не желе да им се деси ‘нови Кипар’ у случају да приме Србију са Косовом и Метохијом у саставу јер је то тобоже ‘нерешено територијално питање’, те да је то разлог зашто Србија мора да се одрекне своје јужне покрајине уколико жели у ЕУ. Да не занемаримо чињенице да су лажна обећања о перспективи чланства више од обмане – то је политички злочин према Украјинцима“, додаје наш саговорник.

Он наглашава да у Европској унији „врло добро знају да нити Украјина има капацитета, нити државе чланице ЕУ имају истинске воље да је приме„.

„Све је то и те како у вези са закључцима о Западном Балкану, односно, боље рећи о недостатку истих. Најпре, каква се порука шаље Србији, Црној Гори, Северној Македонији, када једна Украјина добије почетак преговора у актуелном стању и условима, а неке од ових земаља су морале да праве огромне уступке пред притисцима Брисела да би дошле у исти статус„, додаје.

Он подсећа да је Србија већ 23 године на „европском путу“ – од самита ЕУ-Балкан у Загребу 2000. године – а резултати процеса приступања су „мизерни“, упркос чињеници да је Србија, са циљем отпочињања преговора, морала да доноси одлуке које су јој нанеле немерљиву штету.

„Београд је, да би отпочео преговоре, морао да потпише Бриселски споразум, са катастрофалним последицама повлачења институција државе Србије са Косова и Метохије. Заузврат, од ЕУ као гаранта посредника у преговорима, добила је једно велико ништа када је у питању испуњење јединог суштинског уступка Албанаца – Заједнице српских општина. Напротив, надоградила је превару новим ултиматумом у форми ‘француско-немачког плана’ о ‘добровољном’ одрицању Србије од своје територије“, подсећа Митић.

Он даље наводи да је Северна Македонија променила и име, ускладила се са свим санкцијама против Руске Федерације, „и опет ништа, односно нови неприхватљиви услови за промену устава“.

„Шта рећи за Босну и Херцеговину? Упркос дисфункционалности те државе, која се налази под неком врсте западне ‘колонијалне управе’ у виду лажног ‘високог представника’, немачког опозиционог политичара Кристијана Шмита, није ли и она барем мало функционалнија од актуелне Украјине“, пита се Митић.

Он је нагласио да је ЕУ још једном „потврдила своје врхунско лицемерје и опалила нови шамар“ земљама Балкана, али и да последице по евроскептицизам грађана ових земаља неће моћи да надомести најављеним улагањем нових фондова за пропагандне активности и борбу против „руског малигног информативног утицаја“ на Балкану.

„За Брисел би било боље да се позабави скептицизмом према проширењу у сопственим редовима. Како показује најновије истраживање Европског савета за спољне послове, свега 25 одсто испитаника у ЕУ се изјаснило да жели пријем Србије у Унију, док се 35 одсто јасно изјаснило против“, закључује Митић.

Миливојевић: Геополитика је у првом плану

Дипломата Зоран Миливојевић оцењује да у закључцима ЕУ нема ничега новог, да се све, у суштини, ради у функцији геополитичких интереса Запада.

„Они су практично изнели своје циљеве, који су, пре свега, геополитички мотивисани, то је оно о чему слушамо последњих дана и месеци. Дакле, европску перспективу подигнути на мало виши ниво са планом за Западни Балкан и поновним обећањем на политику проширења“, додаје Миливојевић.

Он напомиње да је у фокусу сада и источна политика, с обзиром на то да су започети преговори са Украјином и Молдавијом и да је Грузија добила статус кандидата.

Према његовим речима, геополитика је у првом плану, а све је далеко од критеријума за проширење који су некада важили у ЕУ.

Он наводи да је Мађарска у праву када има примедбе на отварање приступних преговора са Украјином, јер „како можете да водите преговоре са Украјином која је у ратном стању“?

„Када је реч о Западном Балкану, њихов интерес је да се прича убрза, о томе се говори већ шест месеци. Циљ је да се овај регион заокружи и угради у трансатлантску заједницу, ако је могуће док су у функцији актуелне администрације у Бриселу и Вашингтону. Они желе да се то реши пред изборе, зато су рокови кратки, и зато често чујемо одреднице попут ‘одмах’, ‘без изузетка’… То је суштина целе приче, нуди се та шаргарепа кроз финансијски план од шест милијарди евра (две милијарде бесповратне помоћи и четири милијарде кредита) које је ЕУ најавила за Балкан, али и обећање да се политика проширења враћа“, истиче Миливојевић.

Међутим, додаје, јасно је да то није реално обећање, с обзиром на то да знамо какво је стање у Унији, какве реформе јој предстоје у будућности, и каквих унутрашњих (политичких, институционалних и економских) проблема има.

„Када је реч о Србији, све је очекивано, а две ствари су нове. Једна је намера да се Охридски споразум угради у поглавље 35 у облику мерила и видећемо шта ће од тога бити. Став Савета је да би то требало да буде завршено до јануара. Такође је подигнут притисак у вези увођења санкција Русији“, наводи наш саговорник.

Он подсећа да је Србија, када је реч о поглављу 35 и Охридском споразуму, потврдила став од раније, и изразила резерву поводом тачака које представљају елементе државности за „Косово“.

„Уколико би се то прихватило, то би практично представљало де факто признање, што они и траже. Сада је ЕУ на тесту, а видећемо шта ће да преточе у мерила и шта ће да углаве у поглавље 35. Ако укључе Охридски споразум овакав какав је и ако не прихвате резерве Србије, онда се отварају питања даљих преговора, дијалога између Београда и Приштине, као и приступних преговора“, каже Миливојевић.

Када је реч о санкцијама, наводи да се Београд јасно изјаснио када је рекао да их неће бити – „то је став Србије и он се неће променити“.

„Не мења се ни став око питања Косова и Метохије и мислим да је ова резерва јако важна, њом се даје до знања да Србија неће дати предност Европским интеграцијама на рачун себе саме, на рачун одрицања дела територије. То је јасан став да Србија не прихвата да улазак у Европску унију уколико је услов да се одрекне дела своје територије“, закључује Миливојевић.