Америчко министарство одбране није прошло шесту годишњу ревизију заредом, али ће новац пореских обвезника наставити да се расипа
Америчко Министарство одбране недавно је признало да не могу да оправдају на шта су потрошили билионе долара новца америчких пореских обвезника, пошто нису прошли годишњу ревизију – шесту заредом. Иако је пропала ревизија доспела у медије, заборављена је брзином светлости јер је америчко друштво навикло да сипа новац у црну рупу потрошње на одбрану, пише бивши амерички обавештајац Скот Ритер.
Одбрамбени буџет Сједињених Држава је гротескно велик: са 877 милијарди долара надмашује укупан буџет од 849 милијарди долара колико заједно има 10 других земаља са највећим издвајањима за одбрану.
Док Бајденова администрација тражи 886 милијарди долара за буџет за одбрану следеће године (а чини се да је Конгрес спреман да дода додатних 80 милијарди на тај износ), очигледна равнодушност америчког колектива – владе, медија и јавности – према томе како ће скоро један билион долара пореских обвезника бити потрошен довољно говори о укупном банкроту америчког естаблишмента.
Американци су навикли да виде велике бројке када је реч о потрошњи на одбрану, а као резултат тога, очекују велике ствари од војске САД. На терену, то није тако.
Упркос томе што су потрошили око 2,3 билиона долара на дводеценијску несрећу звану Авганистану, Американци су били сведоци срамног повлачења из те земље уживо на ТВ у августу 2021. Исто тако, инвестиција од 758 милијарди долара у инвазију 2003. и каснију деценијску окупацију Ирака отишла је дођавола када су САД биле принуђене да се повуку 2011. само да би се 2014. вратиле на још једну деценију јурења ИСИС-а, што је само по себи манифестација неуспеха првобитног ирачког подухвата. Све у свему, САД су потрошиле више од 1,8 билиона долара на своју 20-годишњу ноћну мору у Ираку и Сирији.
Чињеница је да је овакав притуп потрошњи на одбрану резултирао преваром масовних размера. Америчком народу је продата роба – војска која је способна да пројектује моћ широм света како би одржала такозвани „међународни поредак заснован на правилима“ на коме је заснован појам америчке изузетности. Како се испоставило, америчка војска је шупља као и бројеви у књигама Пентагона.
Амерички народ је купио апарат који није у стању да се бори и победи у великом рату против било ког од потенцијалних противника. Нисмо успели да победимо Ал Каиду, ИСИС и талибане. И нисмо у стању да победимо ни Кину ни Русију, а камоли регионалне силе попут Северне Кореје и Ирана.
Па ипак, ми ћемо једноставно наставити да улажемо, наизглед беспоговорно, у ово предузеће, очекујући некако да ће систем који не може да прође ревизију некако магично произвести другачији резултат упркос чињеници да ми, амерички народ, не радимо ништа да захтевамо такав резултат, наводи Ритер.
Укратко, амерички народ плаћа владу САД да произведе резултате неопходне за одржавање њиховог пренадуваног осећаја сопствене вредности. Ми Американци смо се толико навикли да будемо највећи, најгори силеџија на глобалној арени да претпостављамо да једноставно уливањем новца у систем који је давао жељене резултате више од седамдесет година можемо да наставимо са добрим временима. Али када доделите новац систему који је био условљен да функционише без одговорности, немојте се изненадити када се испостави да је сјајна вила на брду коју сте купили ништа више од куће од карата.