60 година после: Зашто је убиство Џона Кенедија и даље америчка државна тајна

Према анкетама, око 50 одсто Американаца данас не верује у званично утврђену верзију Кенедијевог убиства, потврђену налазима Воренове комисије, према којима је Освалд деловао „сасвим сам“

Недавно је, по налогу председника Џозефа Бајдена, америчка администрација скинула ознаку тајности са низа докумената о убиству председника САД Џона Кенедија, али ови документи ни на који начин нису довели у питање званичну верзију, према којој је 35. председника 22. новембра 1963. у Даласу убио „усамљени стрелац“ Ли Харви Освалд.

Председник Бајден је одбио да скине ознаку тајности са 515 докумената, како би се „спречило наношење штете војним снагама, обавештајним операцијама, снагама реда и спољној политици.“

Недуго потом је, у веома гледаној емисији на телевизији „Фокс њуз“, популарни водитељ Такер Карлсон, позивајући се на извор на „високом нивоу“, изнео тврдњу да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) имала пресудну улогу у убиству бившег председника САД. То није први пут да се за овај злочин оптужује ЦИА.

„ЦИА је била умешана у убиство председника Кенедија“, саопштио је Карлсонов извор. „Ово је потпуно другачија земља од онога што смо мислили да јесте. Све је лаж.“

Мистериозне околности убиства

Подсетимо се на неке чињенице о председнику САД Џону Кенедију. Крајем 1963. Кенеди је започео са кампањом за изборе 1964. Посебну важност у његовој кампањи требало је да има амерички југ, где је имао најнижи рејтинг.

У Далас, у Тексасу, допутовао је 22. новембра. У отвореном аутомобилу налазили су се, поред председника Кенедија, и Џон Конели, гувернер Тексаса и њихове супруге. Током вожње улицама убијен је хицима из ватреног оружја.

Према резултатима истраге, испаљена су три метка, од којих је први ранио Конелија, а два су погодила председника Кенедија. Пола сата касније, 35. председник САД проглашен је мртвим.

Фактички одмах је објављено да је убиство извршио извесни Ли Харви Освалд. Два дана касније, Освалда је у подруму полицијске станице убио власник ноћног клуба Џек Руби, што је забележено камерама. Шта је власник ноћног клуба радио наоружан у локалном затвору? И Руби је убрзо умро под мистериозним околностима, наводно од рака плућа, у јануару 1967.

Освалд, контроверзна и сумњива личност, био је припадник војске САД, имао је контакте са кубанским емигрантима, неко време је боравио у Совјетском Савезу, где се оженио, да би се затим вратио у САД. Поједини истраживачи тврде да је Освалд био агент ЦИА.

Одмах по убиству, у САД су се појавиле сумње у званичну верзију.

Из тог разлога, нови председник Линдон Џонсон је образовао председничку Воренову комисију, која је требало да истражи убиство. Комисија је потврдила да је убица био Освалд, који је деловао „сасвим сам“, чиме је случај званично закључен.

Око 50 одсто Американаца данас не верује у званично потврђену верзију Кенедијевог убиства.

Влада у влади, која исмева саму идеју демократије

О Кенедију је у међувремену створена „гламурозна представа“, својеврсни „мит о најмлађем америчком председнику.“

Као председник, Кенеди се није показао нарочито успешним. Током његовог мандата догодила се инвазија на Кубу, из априла 1961, и подизање Берлинског зида. Када је дошао на власт, у Вијетнаму је било око хиљаду Американаца, током његовог мандата америчко ангажовање је прерасло у Вијетнамски рат.

Међу његове неуспехе убрајају се и разорне ваздушне кампање у Индокини, посебно у Лаосу. Кубанска криза је започела инсталирањем америчких ракета у Турској, на шта је СССР одговорио слањем ракета за Кубу.

О „узорном породичном животу“ председника довољно говоре афере са глумицама Мерлин Монро или Анитом Екберг. Чињеница да су Белу кућу његовог времена описивали као Камелот, дворац морално неупитног, митског краља Артура, данас делује као неукусна шала.

После Кубанске кризе, најтежег момента Хладног рата, Кенеди је, према неким индицијама, желео смиривање трке у наоружању и нормализацију односа са СССР-ом. То је могао да буде довољан разлог да се жестоко замери обавештајним службама и моћницима из војно-индустријског комплекса.

Како је закључио Карлсон: „Унутар америчке владе постоје снаге које су потпуно ван демократске контроле, много моћније од изабраних званичника који их, наводно, надгледају.“

Заправо, како тврди овај новинар, ЦИА представља „владу у влади, која исмева саму идеју демократије“. Ове снаге које делују из сенке „могу да сакрију и своје саучесништво у убиству председника“, додао је Карлсон. „Односно, оне могу да ураде шта год пожеле.“