Књига „Купљени новинари – како политичари, тајне службе и високе финансије управљају немачким медијима“ објављена је недавно на српском језику у издању „Информатике“. Аутор, бивши немачки „алфа новинар“ Удо Улфкоте документовано је доказао како се у најмоћнијој земљи ЕУ изводи тоталитарна контрола над мислима и осећањима грађана.
ЦИА управља немачким медијима
Према речима коуредника књиге Слободана Рељића, бившег новинара и главног уредника са најдужим стажом у НИН-у, Удо Улфкоте био је високо позиционирани немачки новинар из „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ (ФАЗ), кључних новина у којима се сусрећу државни интереси, интереси крупног капитала и нечега што смо увек потцењивали, а то је „оно што се зове невладин сектор“.
„Невладин сектор у Немачкој је, у ствари америчка мрежа која контролише све, а посебно се бави медијима. Улфкоте је радио 17 година у ФАЗ и његова књига је значајна зато што он не говори о општим местима о томе како су новинари корумпирани и како ЦИА управља њима, већ је директно, на примерима показао како се то ради и шта новинари добијају да би то радили“, каже Рељић за „Орбиту културе“.
Улога „Трилатерале“ и „Билдерберга“ у контроли медија
Према његовим речима, Америка мора стално да држи под контролом Немачку, земљу која је практично окупирана. Зато је и изградила механизам који стално функционише у коме су медији део политичког и финансијског система који се користи по америчким потребама. А читава та ствар функционише на нивоу невладиног сектора.
Такве НВО у Немачкој су „Маршал фонд“, „Аспен институт“, „Трилатерална комисија“, „Билдерберг група“ као и локална НВО за директну контролу „Атлантски мост“, чији су чланови и власници, издавачи, главни уредници „угледних медија“ и понеки „алфа новинар“ и преко њих се преноси порука шта би требало да се пише.
„Књига је значајна због тога што се то директно показује. На пример, у причи о увођењу евра, одлуци која није донесена у Немачкој него у ‘Билдерберг’ групи, новинари су имали задатак да производе потребне утиске и наравно да су најпопуларнији и најважнији новинари ту уплетени као моћни преносници порука. И добро су плаћени да би издали сопствене интересе. Један од помињаних у књизи Викерт, пише књиге против свега што ради, али нема проблем да то ради зато што је плаћен да ради то што му говоре“.
Није теорија завере: Рокфелер „постројава“ немачку владу
Књига „Купљени новинари“ потпуно објашњава како изнутра функционише тај механизам контроле. У њој је Улфкоте у једном делу описао како је мултимилијардер Дејвид Рокфелер „постројио“ тадашњу немачку владу.
„Тада владајући ЦДУ има вилу на једном швајцарском језеру у којој је Улфкоте био као врло важан новинар који прати рад немачке владе. У књизи је описао метод како Рокфелер, који такође у близини има вилу, саслушава немачку владу. Описао је у детаљима како они дођу тамо, чекају да их Рокфелер позове и како иду до њега, тако да то што је написао уопште није теорија завере“.
Најнеморалнији у систему – полуинтелигентни новинари
Улфкоте је описао и поједине „алфа новинаре“ за које би се могло рећи да им интелигенција баш и није јача страна. Према Рељићу, такви полуинтелигенти су најбољи за договор са „онима одозго“ као и за контролу друштва и медија и то је логично у том бирократском систему.
„Што се тиче читавог тог доњег реда људи који су способни и раде у медијима, они могу или да пристану на то или да изађу и баве се нечим другим. Тако да је логично да не можете ту да навучете слободомислеће људе и да их пустите да буду слободни новинари. Слободни новинар може да буде само фраза. Осим тога, новинари су и најнеморалнији део тог система, пошто имају морални кодекс, а не морају да га се придржавају. Онда је њихова неморалност легитимна и могу да прелазе на коју год хоће страну“.
Немци отказују послушност медијима
У таквом механизму функционисања система нормално је да пада квалитет новинарства. У време кад је Улфкоте био „алфа новинар“ у свету је била чувена новинарка Оријана Фалачи, док је данас Кристијана Аманпур „профил пожељног политичког новинара“. А последице тог пада су да је Улфкоте у књизи објављеној пре скоро десет година, навео низ утицајних немачких новина које су пропале. А данас је ситуација још гора.
„Новинари раде против грађана, а грађани им отказују послушност и то је основни процес. Кад, на пример, прочитате у новинама о ономе што се данас дешава у Гази не морате да их читате наредних шест месеци, јер оне стално понављају једно те исто, оно што им је речено да стално понављају. Главни медији имају стални губитак везе са реалношћу и онда им падају тиражи и рејтинзи јер људи више немају шта да нађу у њима“, закључио је Рељић.
