Ово је нова колумна директора Аксиоса, Џима Ванде Хеја, и суоснивача Мајка Алена, заснована на редовним разговорима са лидерима Беле куће и Конгреса, директорима компанија и водећим технолозима.

***

Никада пре нисмо причали са толико много водећих државних званичника који су приватно толико забринути поводом толико много глобалних сукоба који се догађају одједном.

Зашто је то битно? Не желимо да плашимо никога, већ да упалимо аларм клинички прецизног реализма: амерички званичници тврде да ово сливање криза представља епски разлог за бригу и историјску опасност. Иза кулиса, званичници нам говоре да је унутар Беле куће ово била најтежа, најстрашнија недеља откако је председник Бајден ступио на председничку функцију пре више од 1.000 дана.

Бивши министар одбране Боб Гејтс – који је управљао Пентагоном под председницима обе странке, тј. Џорџем Бушем млађим и Бараком Обамом – рекао нам је да се САД суочавају са највише криза од како се Други светски рат завршио пре 78 година. Он на следећи начин објашњава преоптерећење система Беле куће: „Имате тај џиновски левак над столом Ситуационе собе. И сви светски проблеми пролазе кроз тај левак ка истих осам до десет људи које седе за тим столом. Али постоји лимит у погледу обима информација које тих осам до десет људи могу да обраде.”

Страх званичника САД

Ниједна од следећих криза не може да се реши и штиклира као готова. Свих пет би могло да се распламса у нешто много веће.

1. Реакција Израела на терористички напад Хамаса и растући страх од ширења рата ка Ирану и шире

Званичници указују на протесте, претње и смртоносна антиамеричка упозорења арапских држава након што су (погрешно) закључиле да је Израел погодио болницу у Гази, побивши на стотине људи. Ово је увод у оно што се очекује да ће бити светска реакција на очекивану израелски инвазију на Газу.

САД размештају два носача авиона у регион. Амерички разарач је у четвртак оборио ракете које су лансиране из Јемена, и то – како делује – према Израелу. Америчке трупе су ове недеље подвргнуте нападима дронова у Сирији и Ираку.

2. Владимир Путин се ове недеље  у Кини састао са Сијем Ђинпингом како би додатно ојачао њихово антиамеричко савезништво.

У новом чланку Форин аферса који се дели међу водећим званичницима, Гејтс тврди да оба лидера верују да су Америка и друге велике демократије „прошле свој зенит снаге и ушле у неповратно опадање”. Путин и Си су намирисали слабост и активирају многе фронтове, рекли су нам главни званичници администрације.

Наслов Ројтерсове вести довољно говори сам по себи: „Русија тврди да координише блискоисточну политику са Кином.”

3. Малициозни Иран.
Нејасно је колико је заправо Иран умешан у оркестрирање и асистирање терористичком нападу Хамаса, али званичници делују уверено да постоје везе.

Оно што још више забрињава: амерички функционери брину да ће Хезболах – много већа терористичка група од Хамаса, коју финансира Иран – напасти оног момента кад Израел заглиби у Гази.

Бајден је у четвртак увече у свом обраћању из Овалне собе рекао: „Иран подржава Русију у Украјини, као и Хамас и друге терористичке групе у региону.”

4. Ту је и непредвидиви лидер Северне Кореје, Ким Џонг Ун, и његова учестала тестирања далекометних ракета способних за ношење нуклеарних бојевих глава.

Како Гејтс истиче, комбиновани нуклеарни арсенали Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје „би за пар година могли да постану готово двоструко већи од америчког.”

5. Једно ново оружје примењује се у свим овим сукобима: масивно ширење монтираних или комплетно лажних видео снимака, којим се у реалном времену манипулише ониме што људи виде и мисле.

Архитекте ових нових технологија рекле су нам, у затвореним дискусијама које су уследиле након приказивања нових способности које ће ускоро бити пуштене у промет, да ће чак и најпажљивијим посматрачима бити немогуће да детектују шта је монтажа, а шта не. (Ускоро ћемо објавити колумну која ће детаљније обрадити ову тему)

Лажни видео снимци, заједно са ботовима (лажним корисницима друштвених мрежа) и лажним писаним садржајима, све агресивније се користе од стране свих антиамеричких актера, тврде обавештајни званичници. Неки стручњаци процењују да ће преко 90% садржаја на интернету ускоро бити лажно или монтирано.

Оно што државне званичнике плаши јесте како би свих ових пет претњи могле да се слију у једну.

Сломљен амерички систем

Стејт департмент је у четвртак издао редак „позив на опрез широм света” за америчке држављане који путују у иностранство, услед „увећаних тензија на бројним локацијама у целом свету” које подижу „потенцијал за терористичке нападе, демонстрације или насилне кораке против америчких држављана и њихових интереса.”

Ове симултане претње погађају нас управо у моменту у којем амерички политички систем делује – а понекад и заиста јесте – дословно сломљен.

Не ради се само о томе да републиканци немају председавајућег у Представничком дому, нити могу да га изаберу, нити се ради о томе да би влада могла да буде „угашена” усред целог овог хаоса (мисли се на тзв. „government shutdown”, који подразумева обуставу рада државних органа у случају немогућности изгласавања буџета у Конгресу; САД су од 1. октобра ове године на техничком буџету који може да траје максимално месец и по дана, прим. прев), нити што хрлимо ка још једним токсичним председничким изборима у којима огроман број припадника обе странке жели другачије кандидате.

Бивши водећи обавештајни функционери нам говоре да су њихов највећи страх унутрашњи немири који могу уследити услед судских одлука против бившег председника Трампа, или услед протеста поводом рата на Блиском истоку. Бајденови савезници ова варничења сервирају уз подсећање да глобални хаос захтева смиреност и искуство. „Са годинама долази мудрост”, рекао нам је Рон Клејн, Бајденов први шеф кабинета.

Али дошло је до готово тоталног колапса поверења људи у противничку странку, медије, оно што се види или дели на друштвеним мрежама, па чак и у најстроже поверљиве обавештајне податке на које се влада ослања како би мерила ове претње.

Ово такође брине званичнике, ништа мање него пет горе побројаних индивидуалних претњи, ово. Они знају да би ствари могле да се погоршају, и то брзо, и да подједнако брзо захтевају тешке одлуке. А нико не зна да ли би Конгрес и јавност могли да се уједине у таквој ванредној ситуацији.

Превод Војислав Гавриловић/Нови Стандард

Извор: Axios

Насловна фотографија: Samuel Corum/Getty Images