Војна анализа: Три сценарија за израелску инвазију на Појас Газе

Тенкови су рањиви у урбаним окружењима, тако да би пешадија требало да води офанзиву и то само након трајних ваздушних напада и дуге опсаде

Свеобухватна израелска копнена инвазија на Газу могла би да подразумева стотине хиљада војника и може се десити тек ако Хамас буде бачен на колена непрестаним ваздушним нападима и дугом опсадом, пише британски „Телеграф“ у војној анализи ситуације на Блиском истоку.

Аутори наводе да није изненађујуће што израелска војска не открива детаљне планове за своју инвазију из безбедносних разлога, али је јасно да ће тај задатак захтевати огроман напор. Број жртава на палестинској страни биће огроман, можда чак и без преседана. Такође ће неизбежно бити много жртава на израелској страни.

Ова криза, за разлику од 2014. (када је неких 2.300 Палестинаца убијено у копненој инвазији на Газу), укључује највећу ситуацију са таоцима у историји Израела и представља велики ризик да се регионални непријатељи земље, као што је Хезболах у Либану, придруже борби. Такође може трајати много дуже од операције из 2014. – не само недељама, већ потенцијално месецима.

Под претпоставком да Израел треба да пошаље десет војника за сваког појединачног борца Хамаса, што је прилично типично војно правило за постизање супериорности, било би потребно између 300.000 и 400.000 војника да би се ухватили у коштац са процењеним 30.000 до 40.000 припадника Хамасовог наоружаног крила.

„Телеграф“ је саставио три сценарија израелске офанзиве и ниједан не гарантује успех.

• Ограничени упад израелских снага на север Појаса Газе са циљем да се смањи број цивилних жртава и, истовремено, униште кључне мете. Овај упад могао би да буде потпомогнут амфибијском инвазијом.

• Шири упад преко централног и северног дела Појаса Газе. Израелске снаге би у овом случају избегавале југ како не би дошло до борби близу границе са Египтом које би могле да ескалирају у регионални конфликт.

• Вишеструки напад на комплетну енклаву.

Вишеструки напад

Иако се копнена инвазија чини највероватнијом опцијом, Израел би могао да је искомбинује са амфибијским нападом са западне обале Газе.

Копнене снаге би могле да се окупе у једној зони одакле би кренуле у напад или би могле да буду разбијене у различите борбене групе за вишеструки напад попут оног који је Хамас извео у суботу.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су већ позвале 300.000 резервиста поред 170.000 активних војника.

Иако се Израел поноси тиме што има високотехнолошку војску, инвазија би вероватно укључивала слање пешадије да надмаши Хамасове снаге на терену, као и масу тенкова.

Један од проблема са овим приступом је тај што су израелски тенкови заједно са њиховим оклопним возилима изузетно рањиви у урбаним срединама. Ово је првенствено зато што је њихов најтврђи оклоп углавном лоциран према предњем делу трупа и куполе – делови за које се очекује да ће најчешће бити уперени на непријатеља.

Међутим, у урбаним срединама, браниоци могу лако да се поставе изнад тенкова и пуцају на врх куполе где је оклоп најслабији.

Исто тако, канализациони системи и комуникациони тунели пружају места за скривање бомби које могу да експлодирају у стомаку оклопних возила, што је још једна слаба тачка ових возила.

Затим се поставља питање да ли ће цивили у Гази узети оружје да се одупру инвазији израелских војника, нешто на шта би Хамас могао да позове када упад почне.

Све ово значи да урбани напад мора бити вођен пешадијом, при чему се тенкови позивају само за одређене задатке – као што је уништавање непријатељских утврђених положаја – пре него што буду брзо потиснути у позадину, даље од најопаснијих положаја.

Хиљаде дронова и спасавање талаца

Искуство из Нагорно-Карабаха, Сирије и Украјине сугерише да ће пешадија бити опремљена дроновима како би уочили непријатеља. Биће потребне хиљаде дронова, не само зато што се сматра да је број Хамасових бораца око 30.000, већ и зато што радио сигнали који контролишу дронове не функционишу баш добро у насељеним подручјима. А и Хамас има опрему за електронско ратовање која је посебно дизајнирана да омета контролни сигнал за дронове.

Израел такође има спремне бројне елитне и специјалне јединице које могу да се користе паралелно са копненом инвазијом за спасавање талаца.

Израелске специјалне снаге имају претходно искуство у талачким ситуацијама, као што је операција Ентебе 1976. ослобађања авиона „Ер Франса“ који су отели палестински милитанти. Али никада се нису суочили са нечим сличним садашњој кризи у Гази, са најмање 100 талаца разбацаних по целој територији у стамбеним зградама, тунелима и другим локацијама, делујући као живи штит, наводи „Телеграф“.

Штавише, ова војска је изграђена првенствено за локалну одбрану земље, са веома ограниченом регионалном пројекцијом моћи, док је морнарица била посебно дизајнирана да заустави недозвољене пошиљке оружја, људи и новца из иностранства.

Ризик комбинованог напада

Последњих година, ИДФ је такође настојао да користи технологију за компензацију ограниченог броја одмах доступних трупа у оквиру програма „Моментум“. Циљ програма је да технологија и вештачка интелигенција помогну војним командантима да убрзају процес доношења одлука.

Међутим, догађаји у суботу су показали како се чак и најсофистициранија мрежа може срушити у правим околностима. Ако Израел намерава да се пресели у Газу ради напада на Хамасове борце и инфраструктуру, војни шефови ће можда морати да преиспитају ослањање на технологију.

Истовремено, претња инвазије Хезболаха на северу – у знак одмазде за било какву копнену офанзиву – плус потреба да се одржи ред и на југу и на окупираној Западној обали, могли би да створе логистичке изазове. Израел је мала копнена маса на Блиском истоку, а комбиновани напад из различитих праваца могао би да преплави његове одбрамбене способности.

По коју цену?

Хју Ловат, виши аналитичар за Блиски исток у Европском савету за спољне односе каже да ће израелски копнени упад имати огромну цену у смислу живота Палестинаца и Израелаца.

„Као што су прошле операције показале, то ће појачати хуманитарну кризу у Гази и подстаћи палестински и арапски гнев против Израела. Такође је нејасно каква би била победа Израела, осим што би Хамас прикупио велики број лешева. Чак и ако може да искорени групу, што је неизвесно, шта следи?“, упитао је.

Ако би инвазија била успешна – а могла би да пропадне – безбедносне снаге би тада морале да остану на месту дуги низ година како би омогућиле развој политичких и друштвених структура, и спречавају насељавање овог простора наоружаним групама.