Директорка „Чeтам хауса“: Спремите се, последице другог Трамповог доласка биће тешке

Велика Британија и њени савезници ће морати да преиспитају своју спољну политику, поручује директорка института за међународне односе „Чeтам хаус“ Бронвен Медокс.

У ауторском тексту за „Фајненшел тајмс“, Медокс упозорава да је фотографија Доналда Трампа, снимљена након што се предао властима Џорџије које га оптужују за мешање у изборе, драматично подигла рејтинг бившег америчког председника.

Британска спољна политика, попут оне у већем делу Европе и многим демократијама шире, заснива се на претпоставци да САД у неком смислу увек остају исте. Њихови председници, политика, ратови долазе и одлазе, али Америка подржава принцип међународних институција чак и ако се противи некима од њих или их спорадично финансира. На крају крајева, пише Медокс, она наставља да преузима гигантски део рачуна за НАТО.

Ако Доналд Трамп поново буде изабран, те претпоставке падају у воду. Његови критичари кажу да сигурно неће добити већу подршку него 2016. године, али посртаји председника Џозефа Бајдена, буквални и фигуративни, и непопуларност Камале Харис као потпредседнице, учинили су демократе рањивим, наводи директора Краљевског института за међународне односе „Четам хаус“.

Она упозорава да није само Трампова политика „реметилачка“ јер његове ставове деле и други председнички кандидати републиканаца. Што се тиче Украјине, Трамп је говорио о „окончању рата како би се зауставила убиства“, а Рон Десантис, је био скептичан према наставку подршке САД. САД су испоручиле више опреме Украјини него цела Европа заједно; Кијев би имао проблема да опстане без Вашингтона.

Што се тиче Кине, тешко је знати како би Трамп реаговао на растуће тензије на Тајвану. Али то важи и за друге. Једини инстинкт који републиканци и демократе деле је антагонизам према Пекингу, наводи Медокс.

Теже је уочити став бившег председника о вештачкој интелигенцији. Глобални самит о вештачкој интелигенцији Ришија Сунака почетком новембра има за циљ да покаже вођство Уједињеног Краљевства у управљању технологијом. То, међутим, зависи од сарадње из САД, где живе многи технолошки гиганти. Тешко је закључити подршку корпоративној регулативи из Трамповог првог мандата.

Али, наводи Медокс, ово су само незгодне политике – а ни Велика Британија није сматрала да је садашња администрација јака на том фронту. Бајден је наредио брзи излазак из Авганистана који је прекинуо 20 година британских напора у тој земљи. Закон о смањењу инфлације, субвенција од стотина милијарди долара за зелену технологију, састављен је не обазирући се на америчке савезнике.

Поново суочавање са Трампом у Белој кући представљало би проблем другачијег обима, сматра директорка „Четам хауса“. У другом мандату, он би био председник који је негирао резултате једних избора и одбацио правни процес да буде позван на одговорност за то. Он би имао потпуно другачију концепцију о улози Америке у свету и природи њене демократије код куће, о владавини закона у земљи и иностранству. Као и амерички бирачи који су га изабрали.

У том тренутку, САД постају, за своје савезнике, потпуно другачија земља.

Последице по глобалне институције, међународни закон и ред, предвидљивост светске суперсиле су оштре. То што се о њима једва говори у објављеној спољној политици је можда због забринутости због угрожавања садашњих односа. Али изгледи да ће САД бити на челу са председником који негира принципе америчке демократије довољна су вероватноћа да то више није добар изговор, закључује се у тексту Медокс за „Фајненшел тајмс“.