97 година од рођења Фидела Кастра: Лидер који је пркосио десеторици председника САД

Фидел Кастро (Getty © Jorge Rey / Stringer)

На данашњи дан, пре 97 година, рођен је кубански револуционар и државник Фидел Кастро, под чијим вођством је на Куби свргнута диктатура Фулхенсија Батисте и изведена револуција.

Кастро је рођен 13. августа 1926. у месту Мајари на породичној плантажи шећерне трске, на којој је и сам радио са својим оцем. Право је докторирао 1950. на Универзитету у Хавани. Био је велики пријатељ са Че Ге Варом.

Његов први покушај збацивања Батисте није успео пошто је напад на касарну Монкада у Сантјаго де Куба 26. јула 1953. пропао.

Кастро је потом осуђен на 15 година робије, али је помилован 1955. По изласку са робије оснива „Покрет 26. јул“ и одлази у Мексико, где организује присталице.
У децембру 1956. искрцава се на Кубу и у зони Сијера Маестре започиње побуну.

Ушао је са своји јединицама јединицама у Хавану 1. јануара 1959. а Батиста је побегао са Кубе. У фебруару 1959. Кастро постаје председник владе, 1965. шеф Комунистичке партије Кубе, a 1976. и врховни командант оружаних снага.

Доласком на власт, Кастро је био веома непријатељски расположен према САД, које су се пријатељски односиле према његовом претходнику Батисти и често се мешале у унутрашње послове Кубе док је он био на власти.

Раних 1960-их Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са СССР-ом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ, што је допринело погоршању америчко-кубанских односа.

Након што је Кастрова влада национализовала рафинерије нафте, шећеране и погоне за производњу електричне енергије 1960. године, САД су престале да купују кубански шећер и увеле економски ембарго према Куби.

САД су 1961. покушале уз помоћ кубанских избеглица да збаце Кастра са власти у инвазији на Залив свиња, али без успеха. Можда и као последица те инвазије следила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: „Ја сам марксиста-лењиниста и остаћу то до своје смрти„, преноси РТС.

Готово да нема Кубанца који памти Кубу без Кастра. Његов брат Раул никада није достигао харизму Кастра који је остао снажан симбол.

Током своје власти од 1959. до 2006. године пркосио је десеторици америчких председника. Успоставио је комунистички режим пред вратима САД и, према неким изворима, преживео 600 покушаја убистава.

Његов биограф Волкер Скиерка рекао је да је Кастро неопходан и као идеал и као идеално оправдање.

Ушао у Гинисову књигу рекорда одржавши најдужи говор у Уједињеним Нацијама

Кастро је имао обичај да држи дугачке говоре и држи рекорд за најдужи одржан говор икада пред Уједињеним Нацијама.

Тај говор трајао је 4 сата и 29 минута, а само неколико месеци пре тога приликом његовог поновног избора за председника 1960. године, Кастро је пред Скупштином говорио чак 7 сати и 30 минута, што спада у један од његових најдужих говора, пише „Национална географија“.

Волео цигарете

Заштитни знак Кубе су дефинитвно цигарете, па их је и Кастро страсно волео, а ова љубав је трајала до 1985. године.

Неколико година касније сумирао штету које му је нанео дуван.

„Најбоље што можете да урадите са овом кутијом цигара је да их дате вашем непријатељу“, рекао је он.

Међу 100 најутицајнијих личности свих времена

Магазин „Тајм“ га је 2012. године уврстио у 100 најутицајнијих личности свих времена.

Информације о његовом приватном животу ретко су доспевале у јавност због велике контроле над медијима, али се зна да је имао чак деветоро деце са пет жена.

Кастро је преминуо у новембру 2016. у 90. години.

Проглашена је деветодневна жалост, а Кастро је сахрањен 4. децембра у историјском југоисточном граду Сантијаго де Куба.

РТ Балкан
?>