Деценијама су Европљани из генерације у генерацију економски постајали све богатији. Али тој срећној причи дошао је крај, јер су у последњих годину дана Европљани постали све сиромашнији, пише амерички „Вол стрит џурнал“.

Куповна моћ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец – Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија, наводи амерички медиј.

У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.

У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.

Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а поред тога, Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност. Затим је уследила пандемија ковид-19 и сукоб у Украјини, што је резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.

Реакције влада широм континента само су погоршале проблем, јер су се, да би сачували радна места, властодршци углавном определили за модел субвенција које су усмерили према послодавцима, што је грађане – потрошаче – довело у незавидан положај када су цене у продавницама скочиле. За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоћи које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше.

Европа иначе има моћну извозну индустрију, а у прошлости су се становници могли ослонити на њу. Међутим, Кина, која представља кључно европско тржиште, такође је у економским проблемима, који се потом преливају на Европу, наводи амерички медиј.

Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза – који чини око 50 одсто БДП-а еврозоне у поређењу са 10 одсто у Сједињеним Америчким Државама – постаје слабост.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око један одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро девет одсто. Европска унија сада чини око 18 одсто укупне светске потрошње, а САД око 28 одсто. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње.

Прилагођено инфлацији и куповној моћи, плате су пале за отприлике три одсто од 2019. у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и шест одсто у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6 одсто у истом периоду, пише „Вол стрит џурнал“.

Према подацима ММФ-а, привреда еврозоне је у последњих 15 година порасла за око шест одсто, а САД чак 82 одсто.

Директна последица овога је да је просечна земља ЕУ сиромашнија од свих држава у САД, осим Ајдаха и Мисисипија. Ако се тренутни тренд настави до 2035. године, разлика између економске производње по глави становника у САД и ЕУ биће велика као и између Јапана и Еквадора.

С обзиром на све већи трошак задуживања и потребу европских влада да повећају војну потрошњу, економисти очекују повећање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче. А порези у Европи су већ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40-45 одсто БДП-а, у поређењу са 27 одсто у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују, наводи амерички медиј.