Спрема ли се нова катастрофа: Шта ако Кијев удари на нуклеарку у Запорожју?

Из Москве је стигло драматично упозорење да Украјина планира напад на нуклеарну електрану Запорожје уз помоћ високопрецизног оружја и дронова камиказа. До сада незамислив сценарио, намерни напад на највећу нуклеарку у Европи, нажалост, чини се све извеснијим како одмиче украјински конфликт.

Русија и Украјина међусобно се оптужују да припремају саботажу која би довела до несагледивих последица и могуће нуклеарне катастрофе.

Украјински председник Владимир Зеленски, као и други званичници, изјавили су да Москва, наводно, припрема напад на ово енергетско постројење. Украјина је и званично почела вежбе за случај да дође до евентуалне катастрофе. Становништво неколико области припрема се за такозвани дан Д, а део јавности се пита: Чека ли нас нова катастрофа?

Никo никада до сада у историји човечанства није намерно гађао нуклеарне објекте.

Ипак, досадашњи потези кијевског режима намећу страх да ова година може донети још један преседан.

Да ли се ради о још једном медијском спину или ова вест одражава нашу нову реалност?

То је једно од главних питања ових дана, а , како се чини, свет неће морати дуго да чека на одговор, јер се потенцијални напад може одиграти веома брзо.

Како тврде поједини украјински Телеграм канали, провокација ће се највероватније одиграти у периоду од петог до деветог јула, а о разлозима напада на нуклеарку у медијима се доста спекулише.

На једној од главних друштвених мрежа у Русији и Украјини – Телеграму – о томе је пуно писано.

Поједини украјински извори наводе да Кијев жели да изазове реакцију Запада, и то пре почетка следећег НАТО самита 11. и 12. јула. Како се наводи, Украјина на овај начин жели да „тригерује“ Запад, док поједини западни медији спекулишу да савезници могу смањити подршку Кијеву уколико ускоро не постигну конкретне успехе на фронту.

О томе да не иде све баш по плану признали су јавно и представници кијевског режима. Дакле, једна од опција је да украјинска страна жели да се „покаже на делу“ и тиме приволи Запад да се заложи за улазак Украјине у НАТО.

Украјина, подсетимо, јако жели да уђе у НАТО, иако је више пута поручено да земља која је у конфликту не може да приступи Алијанси.

Русија пак тврди да би нападом на нуклеарку била створена посебна радиоактивна зона, након чега би Украјина успела да наговори међународну заједницу да пошаље своје снаге на терен и оптужи Москву за нуклеарни тероризам. О томе је руско Министарство одбране упозоравало још прошле године.

Од почетка сукоба, у ваздух је дигнут гасовод „Северни ток“, нападнута је и Каховска брана што је, између осталог, довело до велике еколошке и хуманитарне катастрофе, а сада се, како се чини, спрема и напад на активно нуклеарно постројење. Након свега што се већ десило, нико више не искључује да би гласине о нападу на нуклеарку могле бити истините.

Ипак, и пре него што се било шта десило, Кијев је, на неки начин, већ оптужио Кремљ. Зеленски је недавно саопштио да Москва, наводно, припрема провокацију.

Али, зашто би Русија нападала објекат који контролише још од марта прошле године и у којем се, према украјинским изворима, налази неколико стотина руских војника? Зашто би Русија гађала сопствене војнике?

Зеленски је прошлог месеца оптужио Русију да је поставила мине на простору нуклеарке. Ипак, испоставило се да је реч о нетачној информацији.

Почетком јула, Међународна агенција за атомску енергију извршила је инспекцију објекта и саопштила да њихови експерти „нису пронашли никакве видљиве назнаке мина или другог експлозива“.

Дакле, није истина да је Русија минирала објекат и да спрема напад. Чак је и Бела кућа саопштила да њихови обавештајни подаци не указују на то да се Москва припрема да изведе било какву саботажу.

Зеленски је затим рекао да Русија планира да на даљину изазове инцидент на нуклеарци након што руска војска напусти ово постројење и препусти га Кијеву.

Али, Русија никада није разматрала опцију предаје нуклеарке. Москва је више пута одбијала такве позиве, инсистирајући да је овај објекат остане под контролом руске стране.

Ипак, нешто се, очигледно, кува.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова тврди да је Кијев поставио додатне уређаје за мерење радијације код нуклеарке, док поједини политичари тврде да иза напада стоји Велика Британија. У исто време, Кијев одржава вежбе у неколико области које се налазе недалеко од електране, а које имају за циљ да припреме становништво у случају да заиста дође до катастрофе.

Шта би се десило ако дође до катастрофе?

„Под угроженом територијом подразумевамо зону од 50 километара око НЕ Запорожје“, рекао је министар унутрашњих послова Украјине.

Ипак, да ли би катастрофа заиста погодила само територију која је 50 километара удаљена од електране?

Министарство одбране РФ раније је саопштило да би се радијација могла раширити и по територији која је више од 910 километара удаљена од електране. То зависи од степена евентуалне хаварије, односно од тога који би део електране могао да буде погођен, али и од ветра (ваздушне струје одредиће у ком правцу ће се највише кретати радиоактивне честице).

Део радијације могао би допрети и до источних делова Србије, а опасност прети и Румунији, Бугарској, Пољској, Белорусији, Русији, а можда и Мађарској, Словачкој, итд.

Русија тврди да није искључено да би последице несреће биле сличне као и оне до којих је дошло након инцидента у електрани у Чернобиљу и у Фукушими у Јапану.

Ипак, има и другачијих мишљења.

Бивши саветник председника Украјине Владимира Зеленског Алексеј Арестович недавно је рекао да би у случају напада на Запорожје радијација била у радијусу од свега једног километра.

Британски стручњаци у интервјуу за Би-Би-Си наводе да не би требало поредити Чернобиљ са нуклеарном електраном Запорожје, јер ове две нуклеарке имају реакторе другачијег типа. Односно, ситуација са Запорошком нуклеарком не би била тако страшна чак и кад би дошло до инцидента. Са овим су сагласни и неки руски стручњаци.

Напад на реактор?

Оно око чега се пак сви слажу, и у Русији и западно од ње, је то да су, на срећу, реактори добро заштићени у Запорошкој нуклеарци, за разлику од Чернобиља, те да би било доста тешко допрети до њих. Та заштита у стању је да издржи различите природне катаклизме, пад лаког авиона, терористичке нападе и друго.

Ипак, ни она није у стању да издржи све.

Иако ови заштитни системи заиста могу од много чега да заштите реакторе, нико није рачунао на то да би се нуклеарка нашла у центру борби.

Према речима једног од бивших сарадника Запорошке нуклеарке, који је претходно радио и у Чернобиљу, да би се допрело до реактора потребно је више пута прецизно и циљано гађати једно те исто место и то високопрецизним оружјем, пренео је Би-Би-Си. У том случају, како је казао извор, могло би да дође до избацивања радиоактивног материјала.

Уколико би била пробијена заштита једног реактора, дошло би до локалне катастрофе, али би и у том случају штета била мања него што је то био случај са Чернобиљом. Да би дошло до катастрофе већих размера, потребно је у исто време оштетити заштиту више реактора. У том случају, радиоактивне честице могле би да се рашире и на територију која је од нуклеарне електране удаљена 200 километара.

Међутим, сценарио који укључује успешан напад на реактор је, на срећу, мало вероватан. Посебно ако се узме у обзир да су сви реактори у електрани тренутно заустављени, како је то пренела руска редакција РТ.

Ипак, постоји још опција.

Напад на базен са водом и могуће последице

Осим реактора, у Запорошкој електрани постоје још и базени са водом у којима се искоришћено гориво чува пет година. Временом његова температура и радиоактивност опада, али је оно током тог периода још увек радиоактивно. То значи да би излазак овог горива из тих специјалних базена могао да доведе до озбиљне радиоактивности, пренео је Би-Би-Си.

На срећу, ови базени су херметички заштићени, те није тако лако допрети ни до њих, али није ни немогуће.

Након што искоришћено гориво одстоји неких пет година у базенима, оно се пребацује даље у посебне системе за суво складиштење истрошеног нуклеарног горива.

Системи за суво складиштење истрошеног нуклеарног горива и далеководи

Ови контејнери немају никакву заштиту, те су стога слаба тачка, али када би они били погођени радијација би била изузетно мала, те не би дошло до веће катастрофе. Највише би било погођено особље које ради у електрани, пренео је раније Би-Би-Си, позивајући се на изворе из Уједињених нација.

На удару се могу наћи и далеководи који обезбеђују струју за нуклеарку. Она је потребна за хлађење енергетских блокова. Ипак, опет – на срећу – нуклеарка има неколико дизел генератора који могу заменити далеководе и тако спречити катастрофу.

Према последњим проценама објављеним на Телеграм каналу „Вајенаја хроњика“, далеководи могу бити највероватнија мета.

Надајмо се да до несреће ипак неће доћи.