Амерички потпуковник: Клатно конфликта у Украјини прелази у корист Русије

Вероватно више не постоји начин да Кијев оствари војну победу, тврди амерички потпуковник, а наставак борби са овим илузијама само ће довести до нових губитака територија

Већ од првих дана сукоба у Украјини, многи западни аналитичари су тврдили да се руска војска лоше показала и да су украјинске оружане снаге надмашиле очекивања, пише потпуковник америчке војске Данијел Давис, а објављује сајт „19-фортифајв“.

Чини се да је мало ко приметио да се клатно на бојном пољу померило у корист Русије, наставља потпуковник. Недавне промене указују на то да је руска страна направила тактичка и оперативна побољшања, која значајно утичу на стање на терену.

У почетку, Москва је ушла у овај сукоб са снагама које су биле премале, распршене на четири смера напредовања. Украјина је била спремнија него што су многи очекивали.

Корекције у руској стратегији

Ово је имало за последицу извесне корекције у стратегији Русије. Руске снаге су се повукле из околине Кијева и Харкова. Била је то логична и рационална стратешка одлука: да Русија прераспореди своје снаге за јачање фронта у Донбасу. Међутим, све ове вести нипошто нису биле лоше за Русију, пошто су у јулу руске снаге заузеле неке од кључних градова.

Русија је заузела Маријупољ, Лиман, Попасну, Северодоњецк и Лисичанск. Украјинске снаге су успеле да поново заузму једино Лиман.

Руске војсковође су усмериле сву пажњу на Херсон, буквално игноришући Харков, покушавајући да обезбеде свој северни бок са незнатним бројем минимално обучених припадника Националне гарде. Украјина је искористила ову грешку и потиснула руске трупе назад до линије Свјатово-Кремена.

Заправо, Русија се у Херсону суочила са дилемом: да ли да води крваву одбрамбену битку, или да град преда без борбе. Русија је изабрала ово друго. До октобра, очекивања украјинске победе на Западу узимала су све више маха, а бивши генерал америчке војске Бен Хоџис је чак изјавио да би Украјина могла да „добије рат до краја 2022. године.“

Кијев је изгубио четири велике битке

Несумњиво је да Русија има много више капацитета од Украјине да води овај конфликт и огроман капацитет да апсорбује губитке. Штавише, руска историја је препуна примера лошег почетка, а затим опоравка који је преокренуо ток сукоба. Украјина, с друге стране, има знатно мање ресурса и много мање простора за грешке.

Током садашњих 15 месеци рата, Украјина је већ изгубила четири велике битке: битку за Северодоњецк, Лисичанск, Соледар и, недавно, битку за Бахмут.

Суочена са градским биткама у Кијеву, Харкову и Херсону, Русија је одлучила да их напусти, како би на другим местима успоставила боље одбрамбене позиције. С друге стране, Украјина је изабрала да се бори за велике градове. Резултати довољно говоре сами за себе.

Украјина је изгубила огроман број војника, а на крају и сам град. По свему судећи, одлука украјинског генералштаба да брани Бахмут имаће озбиљне импликације на даљи ток конфликта.

Већ у децембру било је јасно да Украјина неће моћи да задржи Бахмут.

Када су руске трупе напредовале на боковима и ставиле под контролу све путеве којим се опскрбљивао гарнизон, шансе да Кијев задржи град пале су на нулу. Оно што је Украјина тада могла да уради је да следи руски пример код Херсона: да се повуче на следећи одбрамбени положај у близини Краматорска или Славјанска.

Дилеме Кијева

Са тих локација Украјинци би и даље имали неке предности: укопане борбене положаје и неометане путеве за снабдевање. За Русију би било далеко теже да покуша да заузме те положаје него да се бори против Украјинаца у Бахмуту, одакле су Руси сваког дана могли да наносе тешке губитке украјинским снагама.

Украјина је у четири градске борбе имала буквално десетине хиљада погинулих и рањених, уз губитак огромних количина опреме и муниције. Због руске ватрене надмоћи од 10 према један, Украјина је претрпела знатно више жртава него Руси.

Украјина нема кадровске ни индустријске капацитете да замени изгубљено људство и опрему. С друге стране, Русија учи из својих тактичких грешака. Они проширују своје индустријске капацитете и стално врше тактичка побољшања. Међутим, највећи губитак за Украјину је губитак искусног и обученог особља. Ове снаге једноставно не могу бити замењене за неколико месеци.

Украјина је сада суочена са следећом дилемом: да ли да искористи свој последњи офанзивни капацитет у нади да ће нанети рану Русима, или да га сачува у случају да Русија покрене летњу офанзиву? За које год решење да се одлучи Кијев, постоје озбиљни ризици.

Вероватно више не постоји начин да Украјина оствари војну победу. Наставак борби са овим илузијама само ће довести до тога да Кијев изгуби још више територија.

Шта треба да уради Вашингтон?

Вашингтон је Украјини већ обезбедио огромну војну и финансијску помоћ, укључујући неке од најсофистициранијих оклопних средстава, артиљерије, ракета и пројектила. Бајден је одобрио и слање авиона Ф-16. САД не могу да се обавежу да ће током наредне године послати исту количину средстава.

САД имају само једну обавезу: да осигурају безбедност америчког народа, мимо жеља Кијева.

САД морају да избегну замку да дају безбедносне гаранције за Кијев. Историја је пуна примера исхитрених споразума, који постављају темеље за будуће сукобе. Америка не сме да угрози сопствену безбедност пристанком на било који облик гаранције безбедности за Украјину.

Ток конфликта се несумњиво окреће у корист Москве, без обзира на то што ће ово узнемирити духове на Западу. То је стварност, закључује амерички потпуковник. Вашингтон мора да да избегне искушење да „удвостручи“ подршку Кијеву и да учини све што је у његовој моћи да се овај сукоб што пре заврши, чувајући максимално безбедност САД.

Игнорисање реалности, закључује потпуковник Дејвис, могло би довести до тога да Украјина претрпи још веће губитке, као што би могло да угрози и америчку националну безбедност.