Када је дипломатија била изнад кисеоника: Годишњица трагичне смрти 12 бањалучких беба

Једини пут којим је кисеоник за бебе било могуће доставити био је ваздушни, али авиону, који је требало да из Београда достави кисеоник, због увођења санкција Савезној Републици Југославији није био дозвољен лет

До смрти 12 беба, новорођенчади, у Бањалуци дошло је у мају и јуну 1992. године, током распада Југославије, на самом почетку рата у БиХ.

Одлуком Савета безбедности Уједињених нација у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку.

Бебе су умрле на одељењу за интензивну негу у Бањалучком породилишту услед недостатка кисеоника, као директна последица блокаде српских територија од стране хрватских и муслиманских паравојних снага.

Овај догађај био је један од разлога за покретање војне операције „Коридор“, током које су снаге Војске Републике Српске (ВРС) водиле жестоке борбе са хрватским и муслиманским снагама. Како је тада рекао генерал Војске Република Српске Момир Талић: „Нећу да нам деца више умиру“.

Операција „Коридор“ покренута је 14, а завршена је 26. јуна 1992. године, успешним пробојем блокаде. У народу је овај коридор касније назван „Коридором живота“.

Огорчена борба за живот

Бањалука је у то време била поштеђена ратних дешавања, али не и њена непосредна околина, где су се водиле жестоке борбе српских против муслиманских и хрватских снага. Војска Републике Хрватске извршила је агресију на Босну и Херцеговину, прво на североисточне делове БиХ око Брчког, Оџака и Орашја, а потом и на југозападу, на Чапљину, Дувно, Ливно и Купрес. У Бањалуци је недостајало и хране, као и санитетског материјала.

У то време, хрватске и муслиманске војне снаге су држале под блокадом Посавски коридор, који је повезивао западни део Републике Српске и Републику Српску Крајину са њеним источним делом и Србијом.

Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити био је ваздушни, али авиону, који је требало да из Београда достави кисеоник због увођења санкција Савезној Републици Југославији није био дозвољен лет.

Авион са кисеоником никад није добио дозволу за лет, упркос апелима српских медија. Представници УНИЦЕФ-а и других међународних хуманитарних организација били су добро упознати са случајем, али су се о њега оглушили.

Недуго затим, због недостатка кисеоника, умрло је 12 новорођенчади на Клиници за дечје болести у Бањалуци. Лекари су покушали да употребе индустријски кисеоник, кога су добили од Војске Републике Српске (ВРС), али то је било недовољно.

Седам дана после смрти последње бањалучке бебе, Војска Републике Српске, заједно са јединицама Српске Војске Крајине, пробила је коридор, који од тада повезује западне територије са Србијом.

Нико до данас није одговарао за смрт 12 беба у Републици Српској.

Тринаеста звездица

Једна од преживелих беба била је Слађана Кобас, које је, међутим, умрла у фебруару 2006, у својој 13. години. Слађану су од миља звали „Тринаеста звездица“.

Слађана је рођена 18. јуна ратне 1992. године, у Клиничком центру у Бањалуци.

Према изјави Слађаниног оца Стојана, још пре поласка у школу Слађана је имала тешкоће са видом и плућима. Уследила је операција за операцијом. Када су јој лекари на београдској Дечјој клиници открили злоћудни тумор на нози, Кобаси су потражили спас у Америци. Уследила је помоћ са обе стране Дрине. На Флориди јој је оперисан тумор на левој натколеници, а након тога пребачена је у Национални институт за здравље у Вашингтону.

У знак сећања на Слађану Кобас, у Народној библиотеци у Бањалуци 2008. представљена је књига „Дневник Слађане Кобас“ аутора Виолете Божовић из Београда.

Кобаси су до данас остали у вези са земљацима с оне стране океана. Један од тих који су им несебично помагали је политички аналитичар Обрад Кесић, који живи у Америци.

Кесић је изјавио да је „Слађану волео као своје дете“ и да је, у његовим очима, „она остала дете-јунак које се борило до последњег даха.“

Обележавање годишњице у Бањалуци

У Бањалуци ће данас бити обележена 31 година од смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру, које су преминуле због недостатка кисеоника.

Председница Удружења „12 беба“ Жељка Тубић, поручује да се овакав злочин, за који нико од светских моћника није одговарао, не сме поновити више никада никоме, преноси РТРС.

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је 22. мај, дан када је 1992. године у Бањалуци умрла прва беба због несташице кисеоника јер су светски моћници забранили допремање хуманитарне помоћи Републици Српској, један од најтужнијих дана у новијој историји Српске.

„Тог дана почела је агонија за та недужна, тек рођена бића, за њихове родитеље, болничко особље, али и целокупни српски народ који је подједнако саосећао у овој боли. До 19. јуна 1992. године у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман и то само због самовоље и нељудскости међународне заједнице“, нагласио је Додик.

Он је за Срну рекао да, иако смо хришћани и треба да праштамо, децу не можемо и нећемо опростити.

„Данас би то били зрели, одрасли људи, очеви, мајке, лекари, наставници, столари, ауто-механичари, адвокати… Нажалост, рука зла светских моћника одузела им је право да дишу, право на живот, и њиховом самовољом били су осуђени на смрт. То се не прашта“, нагласио је Додик.

Он је додао да и данас, 31 годину од овог злочина над невиним бебама, бол и туга не јењавају, те да саосећа у тузи и болу њихових родитеља, браће и сестара.