„Катастрофа без преседана“: Упозорење из Русије, испод Америке је „катаклизмична бомба“

У Москви су подсетили Сједињене Америчке Државе да постоји опасност од ерупције супервулкана Јелоустон. Откривамо која је вероватноћа да ће доћи до катаклизме и какве су све могуће последице?

Пепео ће прекрити Америку

У случају да се Јелоустоун пробуди то ће бити „катастрофа без преседана“, рекао је у интервјуу секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев. Према подацима научника, веома необичан вулкан може да испровоцира глаболну катаклизму, како се већ десило неколико пута.

Јелоустон је долина, богата гејзерима и изворима са врелом водом, постала је први национали парк на свету још у XIX веку.

Почетком 2000-их година у документарном филму Руских ваздухопловних снага о Јелостоуну се први пут појавила реч „супервулкан“. Од тада су тај термин почели да користе у научним публикацијама. Нема опште прихваћених дефиниција речи супервулкан, та реч се највише односи на геолошке творевине, које могу настати услед ерупција од осам бодова према Индексу експлозивности вулкана (ВЕИ).

Скала је формирана према процени количне пепелеа и висине стуба пепела. Последња од три познате супер-ерупције Јелоустоуна, која се догодила пре 640 хиљада година, довела је до избацивања око хиљаду кубних километара материјала. Слој пепела прекрио је значајан део данашње америчке територије

Поређења ради – вулкан Тамбора чија је ерупција постала једна од највећих у целокупној историји истраживања, током 1815. године је избацио 150-180 кубних километара материјала и на тај начин добио седам поена по Индексу експлозивности вулкана. То је било довољно да у Западној Европи и Северној Америци наступи година без лета, због вулканског пепела је дошло до глобалне хладноће. Сматра се да је он изазвао и пандемију колере.

Још једна особина супервулкана је одсуство конуса, који су карактеристични за страто вулкане као што су Фиџи, Килиманџаро или Кључевскаја сопка. Јелостоун је територија са малим брежуљцима и окружена је планинама.

После откривања Јелостоуна је пронађено још неколико сличних геолошких структура. Данас је познато око 20 супервулкана, а већина се налази у Северној и Јужној Америци.

Да ли је Хартленд безбедан?

У случају да дође до ерупције основни удар ће поднети континентални део САД. Тешко је да се прогнозира потенцијална штета. Једни прогнозирају да ће штету претрпети трећина становништва земље, а други сматрају да би ерупција уништила целокупан живот на планети.

Маса супервулкана није течна лава, већ облаци врелих гасова и пепела састављени од малих стаклених честица. Они су и главна претња организмима.

Научници се слажу да ће вулканска ерупција имати глобални ефекат. У атмосферу долази велика количина сумпор-диоксида, који ефикасно рефлектује сунчеву светлост. То ће довести до хлађења које ће највероватније утицати на целу планету. Остале могуће последице су киселе кише, снажни земљотреси, као и ерупције других вулкана изазване ланчаном реакцијом.

Патрушев у интервјуу примећује да би такозвани Хартленд који се налази у североисточном делу Евроазије, који приближно одговара територији бившег СССР-а, може мање да страда. Према научницима, логично је претпоставити да што је регион даље од места ерупције, штета је слабија. Међутим, немогуће је предвидети који ће делови планете „победити“ у глобалној катастрофи.

Како зауставити супервулкан?

Јелостоун има ерупције сваких 725 хиљада година. На основу тога, до следећег догађаја остаје још сто хиљада година. Међутим, вулкани тако „не раде“. Супер-ерупције су у принципу ретке, а у оним системима у којима се јављају више пута, временски интервали су неравномерно распоређени, напомиње Геолошки завод САД (УСГС).

У магми део супстанци има чврст облик, а део је растопљен. Што је већи удео течне магме, вероватнија је предстојећа ерупција. Геолози процењују да ће Јелостоун бити спреман да еруптира када 35 до 50 одсто масе буде текућина.

Донедавно се сматрало да је тај показатељ у магми Јелостоуна данас између пет и петнаест одсто. Међутим, истраживање из 2022. године је открило другачије податке – од 16 до 20 одсто. То не значи да се количина растопљене магме повећава, напредније научне методе и инструменти омогућавају да се добију прецизније информације.

Сада УСГС процењује да је годишња вероватноћа супер-ерупција Јелостоуна око један према 730 хиљада. Вулкан се стално посматра, а његови геолошки процеси се посматрају чак из космоса. И најсавременији апарати не дају сигурне податке да се супер-ерупција неће догодити док смо живи. Научници сада разрађују методе којима би се зауставила претња од ерупције.

НАСА експерти су 2018. године предложили да се пробуши бунар у вулкану на десет километара. Вода која улази кроз њега хлади магму, а пара се може користити за рад геотермалне електране. Међутим, бушење до те дубине је изузетно сложена и скупа технологија.

Други потенцијални начин заштите од супер-ерупција је могућ ако се супервулкану дозволи да се ослободи напетости контролисаним експлозијама.

„Да би се то урадило потребно је извршити експлозију на дубини од три до пет километара и то смо већ радили. По аналогији са лавинама: ако се у планинама накупило много снега, много је теже натерати га да се не спушта него изазвати контролисани пад“, рекао је физичар, вулканолог, оснивач Музеја вулкана на Камчатки „Вулканариум“ Сергеј Самојленко у разговору за Спутњик.

Међутим, још је далеко до тог тренутка да се употреби технологија за управљање супервулканима.