Куда иде овај свет: Буш и Клинтон на слободи, а Путина би да хапсе јер је спасавао децу

Кад год нам се учини да су западни центри моћи испуцали сав репертоар суманутих и шизофрених идеја они нас изненаде.
Мало им је што су један словенски народ нахушкали на други, пустили с ланца псе рата, а своју војну индустрију упрегли да ради пуном паром зарађујући хиљаде милијарди долара на крви разнетих и обогаљених на истоку Европе, потхрањивали нацизам демонизујући истовремено народ који је највише страдао од њега, разним Бучама злочине које су сами организовали проглашавали за туђе, минирали гасоводе да би више и скупље продали своју робу, покушали да пониште културу земље која чини шестину територије света…

Сада им је синула фантастично апсурдна мисао – да руског председника Владимира Путина оптуже за – хуманост. Путина би наиме, по одлуци Међународног кривичног суда, да ухапсе што је, како је наведено, противзаконито депортовао децу и незаконито пребацивао људе са територије Украјине у Руску Федерацију. Да појаснимо, ради се о избеглицама које су, бежећи од живота под украјинским бомбама, уточиште потражиле у Русији.

Куда иде овај свет

Како се наводи на сајту Међународног кривичног суда, налог за хапшење издат је из истог разлога и против Марије Лавове-Белове, руског омбудсмана за права деце. Уз позивање на Римски статут, суд наводи да је налоге за хапшење издао након што је Тужилаштво поднело одговарајући захтев за то 22. фебруара 2023. године.

Председник МКС Петар Хофмански констатовао је да извршење налога зависи од међународне сарадње, док је тужилац тог Суда Карим Кан рекао за Си-Ен-Ен да је налог за „хапшење Путина“ први корак у многобројним другим истрагама.

Одлуку је очекивано подржао председник САД Џозеф Бајден, а по дефолту изазвала је ликовање председника Украјине Владимира Зеленског док се реакције огромне нормалне већине човечанства могу сажети у резигнирано питање председника Србије Александра Вучића: „Куда иде овај свет?“

Из Москве поручују да су одлуке тог суда ништавне за Русију која не признаје МКС и није потписник Римског статута којим је тај суд основан, а да су шансе за хапшење њиховог лидера равне нули. Међу реакцијама је било и оцена да је реч о лудилу, „правосуђу на НАТО начин“, последњем узалудном покушају застрашивања Русије и земаља које с њом сарађују, али и упозорења да је МКС том одлуком кренуо путем самоликвидације и да ће то свакако отежати решавање украјинског питања. На друштвеним мрежама одмах се распламсала дискусија где ће то Путин смети да иде, а где не, будући да значајан део земаља у свету не признаје тај суд, али и да ли ће га ухапсити и изручити председник Јужноафричке Републике Сирил Рамафоза кад Путин тамо оде у августу на самит БРИКС-а.

Кад ће пред трибунал Буш и Клинтонови

Међународни кривични суд иначе званично признају 123 земље, а Римски статут је ратификовало њих 60. Међу онима које не прихватају његову надлежност су, поред Русије, и Кина, Индија, Иран, Израел, Украјина (да, и она), као и саме Сједињене Државе. Штавише, Американци који су у време администрације Џорџа Буша МКС карактерисале као „кршење националних интереса и суверенитета држава“, склапале су споразуме са низом држава које су се обавезивале да не изручују америчке држављане том суду, а кад је та институција покренула истрагу због америчких ратних злочина у Авганистану америчка влада је у септембру 2020. без имало премишљања увела санкције против тужиоца МКС Фату Бенсуде.

Ако се изузме овај „инцидент“, ни овај, а ни други судови никад се нису бавили бројним и документованим ратним злочинима САД и других западних земаља, од оних у Ираку – сетимо се само изјаве Медлин Олбрајт да је смрт пола милиона ирачке деце „вредна“ за оно што су Американци радили у тој земљи – преко уништења Либије, хаоса који и дан данас сеју по Сирији па до погинуле деце и цивила у НАТО агресији на Југославију цинично означених синтагмом „колатерална штета“. А ако је Олбрајтова већ отишла Богу на исповест, још су живи и здрави многи западни лидери, од истог Буша млађег до Била Клинтона, по чијим су одлукама бомбардери сипали бомбе на те земље, а амерички војници отварали ватру на сватове у Авганистану, радовали се линчу Моамера Гадафија. Хоће ли и они икада пред неки трибунал?

Вратимо се сада истоку Европе и оптужбама МКС против руског председника. Да, тачно је, због кризе и војних дејстава Украјину је напустило више од 16,3 милиона становника, а највише их је, гле чуда за Запад, отишло у Русију. Према подацима Комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) из децембра 2022.године, уточиште у Русији потражило је више од 2.852.000 грађана Украјине, док је на другом месту Пољска са око 1.529.000, а на трећем Немачка која је примила око милион избеглих из Украјине.

Онима који су отишли у Русију, а међу њима су пре свега биле породице са децом и старија лица, пружена је не само хуманитарна помоћ, одговарајући смештај, већ и могућност запошљавања као и олакшана процедура стицања држављанства Русије. Избеглице су пристизале у Русију годинама раније и пре почетка руске специјалне војне операције а нудило им се више варијанти збрињавања – или центри привременог смештаја које по квотама дају руски региони, или да самостално потраже смештај код рођака или пак да изнајме стан, пошто нађу посао. Центри за привремени смештај су обично у дечијим одмаралиштима и хотелима где избеглице добијају три оброка дневно, као и сваку другу неопходну подршку. Укупно је таквих центара у Русији 647 у 59 региона, а највише их је у областима које се граниче са Украјином. Међу таквим центрима је и Артек на Криму, модерно опремљен међународни дечји центар састављен од девет комплекса с развијеном инфраструктуром, сопственим образовним технологијама и културним традицијама. Тешко је схватити, али смештај у оваквој институцији која је 2016. проглашена за најбољи дечји центар у Руској Федерацији изгледа да за МКС представља „ратни злочин“ који се ставља на терет Путину.

Шта говори тајминг одлуке

Слика о одлуци МКС ипак не би била потпуна без још једног важног детаља – тајминга. МКС је одступио од праксе да оптужнице држи у тајности и налог за „хапшење Путина“ решио да објави. И то баш 17. марта. Ако и занемаримо чињеницу коју би Запад радије да заташка – да се захуктава финансијска криза после банкрота више америчких банака, а да Париз, и не само Париз, гори због штрајкова незадовољних радника, свакако је тешко превидети да 18. марта Русија прославља девету годишњицу повратка Крима у њено окриље на основу референдума на ком је за то гласало 96,78 одсто грађана полуострва и 95,60 грађана Севастопоља као тада одвојене јединице. Крима који је за ових девет година стао на ноге, изградио путеве и пруге, Кримски мост, подигао стандард грађана. Крима чији припајање Русији, према последњим анкетама, подржава 86 одсто грађана РФ.

Није случајно ни што шокантна вест о контроверзном потезу МКС стиже уочи посете кинеског председника Си Ђинпинга Москви, првој иностраној откад је добио трећи мандат на месту лидера Кине. А ко зна, ако су Путину одрезали оптужницу за хуманост према деци избеглицама, ко гарантује да и Сију не спремају неку оптужницу, ако ништа друго оно за – мировни предлоге за Украјину.