Сирија, Запад и хуманитарна помоћ: Помозите само нашима

Са објашњењем да ће Асад злоупотребити хуманитарну помоћ, у коментару „Вашингтон поста“ се поручује да САД никако не би требало да поклекну апелима и укину санкције земљи разореној земљотресом како би се брже помогло

Судећи по коментару објављеном у „Вашингтон посту“ постоје подобни и неподобни режими чак и кад је у питању хуманитарна помоћ у санирању последица природних катастрофа огромних размера. И код спасавања људских живота, треба прво одмерити – коме помажемо, сугерише овај коментар.

Са објашњењем које можемо ових дана прочитати у не малом броју западних медија, да ће председник Сирије Башар Ел Асад злоупотребити евентуално укидање неких санкција Сирији и да ће хуманитарну помоћ слати само у про-режимске делове земље, извршни директор „Емгејџа“ Ваел Алзајат позива амерички Стејт департмент да остане при својој позицији и не одазива се апелима да се укидањем санкција омогући бржа помоћ Сирији.

„Како пуни обим разарања и људске патње дође у фокус, очекујте да ће се ови позиви интензивирати“, пише Алзајат и делује превентивно – да пре него што пуни обим разарања дође у средиште пажње објасни због чега не треба помоћи Сирији. Укратко: зато што је Сирија Асад, а за Сирију која није Асад, постоје упутства на крају текста како помоћи.

За тренутак не би било згорег застати и подсетити се изјава о Сирији ових дана. Грчки премијер Киријакос Мицотакис рекао је у интервјуу за Си-Ен-Ен да би питање помоћи земљотресом погођеној Сирији требало да се разматра на европском нивоу јер је због санкција тамо немогуће испоручити робу, наводећи да је слање помоћи Сирији било безуспешно.

„Ово није питање признавања било ког режима. Реч је о спасавању људи који су у тешкој ситуацији и којима је очајнички потребна наша помоћ“, рекао је Мицотакис и додао да није сигуран може ли се сарађивати с Асадом по овом питању, али да баш због тога слање помоћи треба да иде преко УН или ЕУ.

Министар спољних послова Сирије Фајсал Мекдад апеловао је на европске земље да пошаљу већу помоћ тој држави рекавши да санкције нису изговор јер хуманитарна помоћ није предмет санкција.

Твитовала је и Урсула фон дер Лајен најављујући да ће ЕУ почетком марта одржати донаторску конференцију да прикупи међународну помоћ за две земље.

„Турска и Сирија могу да рачунају на ЕУ“, твитнула је Фон дер Лајен. А енглеска редакција „Алџазире“ у свом извештају у којем преноси њен твит констатовала да док се Европа свако мало састаје да уведе нове санкције Русији и најави нове пакете помоћи Украјини вредне милијарде долара, изгледа не жури у помоћ Турској и Сирији и заказује донаторску конференцију готово месец дана од разорних земљотреса.

А сада „Вашингтон пост“, да демократија не умре у мраку, да парафразирамо њихов слоган.

Аутор коментара, директор америчке организације која подстиче муслимане да гласају и учествују у доношењу политика и дугогодишњи упосленик Стејт департмента, где је радио као експерт за Блиски исток, подсећа зашто су Сирији уведене санкције.

Оне из 2011. године уведене су како би се онемогућило Асаду да финансира своју војску и милиције које су починиле неке од најгорих злочина овог века, пише бивши стручњак за Блиски исток Стејт департмента. Век је тек почео, додуше, али наратив је познат још из прошлог века, барем делу овдашње јавности.

Од почетка конфликта у Сирији, наводи се у колумни, хуманитарна помоћ која се дистрибуирала преко Уједињених нација ишла је у прорежимске области, а аутор наводи да је лично сведочио како се хуманитарна помоћ за регионе које држе побуњеници враћала и усмеравала на оне блиске Асаду.

„Упркос документованој корупцији у процесу набавке и утицају сиријског режима око тога где ће хуманитарна помоћ отићи, САД су остале главни донатор обезбеђујући готово 16 милијарди долара широм Сирије и региона. Већина помоћи завршила је у прорежимским областима, јер је режим забрањивао да помоћ стигне до делова земље под контролом опозиције“, наводи Алзајат.

Уместо позива да се укину санкције режиму који је раселио милионе људи сада погођених земљотресом, пише даље овај аутор, потребан је хитан и директан приступ и помоћ Сиријцима у северозападном делу земље и отварање свих доступних граничних прелаза са Турском. То је Аналена Бербок приступ, за разлику од оног грчког, јер је и немачка министарка спољних послова затражила отварање свих прелаза са Турском како би се помогло северозападу земље и заобишао „корумпирани“ Асад.

Логично је што „Ал Џазира“ пита у свом извештају: а шта је са остатком земље и констатује да ни за Асадове ни за не-Асадове помоћ са Запада не стиже у овом тренутку готово уопште. Истиче се и да су Сирији прве помогле управо земље које су под западним санкцијама: Иран, Русија, Венецуела. Ирак је успоставио ваздушни мост за слање помоћ, а помогао је и Либан, који грца у сопственој економској кризи, као и Тунис, Алжир, Јордан, Уједињени Арапски Емирати.

Има још један згодан детаљ у вези са коментаром стручњака за Блиски Исток.

Првобитни наслов текста, по ономе што се може видети на скриншоту сачуваном на друштвеним мрежама, био је „Немојте да укинете санкције Сирији да бисте помогли жртвама земљотреса“. Иако текст поручује управо то, неко је одлучио да ипак ублажи у „Укидање санкција Сирији неће помоћи жртвама земљотреса“.

Можда је прочитао да је у Сирији у катастрофалном потресу страдало најмање 3.300 људи, а повређено више од пет хиљада. Број, нажалост, није коначан.