Шта би могло да крене по злу: Немачка враћа општу војну обавезу?

Ситуација у Украјини интензивирала је дебату о повратку војног рока у овој европској држави

Расправа о сврсисходности обавезног војног рока у Немачкој се води од суспензије обавезе 2011. године, али је ситуација у Украјини сада интензивирала дебату, пише „Шпигл“.

У интервјуу за „Зидојче цајтунг“, немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да је суспензија војне обавезе 2011. била грешка и оценио да би са новонасталом „претњом“ требало вратити обавезни војни рок.

Странка слободних демократа (ФДП) је такође за поновно увођење обавезног војног рока а, како је рекла председница одбора за одбрану ФДП Мари-Агнес Штрак-Цимерман, дебата о овом питању је, „посебно из друштвено-политичких разлога“ легитимна.

„Шпигл“ подсећа да се о поновном увођењу војне обавезе више пута говорило у време мира. Међутим, често су опозициони политичари били ти који су то питање стављали на дневни ред.

То што чланови владе сада кокетирају са овим питањем очигледно има везе са сукобом у источној Европи, наводи лист. Од почетка руспе војне операције у Украјини, безбедносна и одбрамбена политика била је једно од кључних питања у Немачкој.

Поготово што је Бундесвер у делимично запуштеном стању, пише „Шпигл“ и додаје да се о регрутацији не говори само у Немачкој.

Летонија је отишла корак даље и најавила да ће поново увести војни рок. Ова балтичка чланица ЕУ је 2007. године претворила своје оружане снаге у професионалну војску и суспендовала регрутацију. Пољска је, с друге стране, заузела другачији приступ и увела такозвано добровољно служење војног рока.

Регрути највећи проблеми

Према закону, поновно увођење војне обавезе је дозвољено, нарочито у случају „напетости или одбране“, рекла је Штрак-Цимерман.

Проблем је што раније Бундесверу није било потребно толико нових регрута, нити су могли да обуче све. Уз то, војна обавеза је до сада важила само за мушкарце, што, каже Штрак-Цимерман, сада није прихватљиво.

Проширивање војног рока на жене значило би и логистичке проблеме у виду преуређивања барака. Све заједно не би било само питање времена, већ и питање трошкова које она процењује на „двоцифрене милијарде“.

Шта каже војска?

Са друге стране, генерални инспектор Бундесвера, Еберхард Зорн се изјаснио против регрутације.

Оружаним снагама је потребно „добро обучено, а у неким случајевима чак и високо специјализовано особље“ да би се одбраниле од, на пример, сајбер напада. То није могуће са регрутима.

То, пише „Шпигл“ значи да регрутација, какву познајемо, у садашњој ситуацији није неопходна а ни, реално, могућа.

За војну службу, Бундесвер би морао да обнови целу структуру. Почевши од  резервиста који су распуштени. У последњим годинама регрутације, Бундесвер је још увек могао да прихвати и обучи 30.000 регрута годишње. Овај број се тренутно процењује на само 10.000 годишње. С обзиром на 700.000 мушкараца и жена који сваке године наврше 18 година и који би морали да служе војску, само делић њих би могао да прође обуку ако се то од њих тражи, наводи лист.