Отац Дарко Ђого: Црна Гора нема бољих од оних које тренутно разапињу медији од „грађанистичких“ до шовинистичких

Пише: Отац Дарко Ристов Ђого

Свједоци смо ужасавајуће кампање која се води на ширини „црногорског“ (у неисторијском смислу ријечи) спектра медија, од еминентног дукљанских до псеудо-грађанских (типа НДХ Вијести) простив начелника општина који су користили елементарну тековину европске цивилизације и грађанске еманципације – говорили су у паралементу Србије о стању српског народа у оквиру данашњег политичког поретка MNE.

То је њихово елементарно право али уједно и политичка обавеза према елакторату, који је српски и српско-црногорски, али и према политичкој заједници у којој дјелују, а која мора наћи начина да се издигне изнад примитивног резона шовинистичког менталитета и реторике који у Црној Гори гледају само националну државу једног народа а не политичку заједницу ширег спектра народа. То што су предсједници општина говорили у Скупштини Србије, у Београду у коме сваки сепаратистички политички актер посједује некретнину и проводи већину свог времена, може само да буде понос политичкој заједници Никшића, Мојковца итд.

Посебна тема јесте говор истакнутих младих инетелктуалаца од којих Црна Гора нема боље – попут Стефана Синановића, из УГ „Ми знамо ко смо“ који тренутно чува образ Црне Горе у српском културном простору или мученог и непрекидно пребијаног Гојка Раичевића, „Србијанца из Црмнице“, како сам себе описује, уједно љубећи свој завичај и примајући прокажени идентитет у дисторзији данашње MNE у којој је љубав према држави и граду у којој већина Црногораца жели да успије – злочин.

Црна Гора нема бољих од оних које тренутно разапињу медији од „грађанистичких“ до шовинистичких. То ништа не говори о том изврсним људима, сали много говори о хајци и кампањи против њих и карактеру политичког и идентитетског наратива који се представља модерним али не може да издржи тест политичке нормативности сваке нормалне државе. У којој људи сарађују са свима а најприје са најрођенијима: Црна Гора са Србијом.

Да се овако нешто дешава у Шведској и Норвешкој, то би изазвало чуђење и осуду скандинавске јавносзи. У MNE то је само дио уобичајене кампање против легитимних права Срба, појмљених као саморазумљиво другокласних грађана.